Želite da dete postane odgovorno? Ne koristite kazne!

Blog >>

Šta znači kada kažemo da dete treba da preuzme odgovornost za svoje ponašanje?

Naše tumačenje bi bilo da dete preuzima odgovornost za svoje postupke bez stalnih ponavljanja, upozoravanja ili ispravljanja i bez obzira da li je odrasla osoba prisutna ili nije.

Zaista, nije reč o tome da MI dete smatramo odgovornim. Ono što mi zapravo želimo jeste da naše dete zakorači ka odgovornosti, da SEBE smatra odgovornim. Jednom kada preuzme odgovornost, prestaje biti važno da li ga mi smatramo odgovornim.

U suštini, govorimo o podizanju deteta u moralno biće, biće koje želi da radi ispravne stvari. Većina ljudi smatra da kazna pomaže čoveku pri odluci da radi ispravne stvari, pa ukoliko ne kaznimo dete, odrašće u osobu koja čini pogrešne stvari. To je sumoran pogled na ljudsku prirodu. I ispostavilo se – pogrešan.

Rezultati istraživanja na ovu temu pokazuju da kažnjavana deca ređe imaju pozitivne moralne izbore. Evo i zašto:

  • Kažnjavanje fokusira dete na posledice zbog kojih pati, a ne na posledice njegovih postupaka zbog kojih pati neko drugi. To ga ne čini empatičnim nego usredsređenim na njega samog i njegovu „patnju“;
  • Kažnjavanje čini da se dete oseća lošom osobom, što na njega uvek deluje kao očekivanje, te to proizvodi paradoksalnu posledicu –dete počinje da ponavlja loše ponašanje;
  • Najsnažnija lekcija koju dete nauči kada je kažnjeno jeste da treba ubuduće da pazi da ne bude otkriveno i da laže, te kazna, u stvari, podstiče neiskrenost i udaljavanje;
  • Pošto deca, po pravilu, smatraju da su kazne nepravedne, iz toga dete, koje bi inače postupilo ispravno, izvlači zaključak da je zloupotreba vlasti u redu –to ga ne uči da donosi moralne odluke;
  • Sve vrste kazni, uključujući pridikovanje i ponavljanje, ugrožava naš odnos s detetom i smanjuje našu povezanost s njim. A što manje osećaju da su povezani s nama, deca se ponašaju lošije;
  • Budući da kažnjavanje ne pomaže deci da izađu na kraj sa svojim emocijama koje su ih dovele do ponašanja i zbog kojeg su kažnjena, deca te emocije potiskuju.Potisnute emocije se kasnije ponovo javljaju i uzrokuju ponavljanje nepoželjnog ponašanja;
  • Kažnjavanje čini da se dete oseća pogrešnim. Tada dete dobija „recku” na popisu lošeg ponašanja, i ubrzo ono počinje da je očekuje, te se sve manje trudi da je izbegne;
  • Kažnjavanje tera dete da vodi računa samo o sebi a da krivi druge, umesto da vodi računa o tome kako se njegovo ponašanje odražava na druge;
  • Kažnjavanje stvara spoljašnji lokus kontrole, a to je autoritarna figura. Dete, zapravo, vidi roditelja kao odgovornog za svoje ponašanje, umesto da preuzima odgovornost za svoje ponašanje – kao sopstveni izbor.

Naučno istraživanje sprovedeno nad učenicima sedmog razreda čiji su roditelji koristili kaznu, uključujući posledice i tajmaute, pokazalo je da oni postaju manje moralno razvijeni nego njihovi vršnjaci koji su vaspitavani bez kazni.
„Učenje dece da čine tačno ono što im roditelji kažu ili narede kako bi izbegli gubitak njihove ljubavi čini da pravila kasnije u životu primenjuju na rigidan način, kao  “univerzalna i jednaka za svakog”, kaže Alfi Kon.

Ova istraživanja sugerišu da se deca koja su kažnjavana (uključujući tajmaute i korišćenje posledica) učestalije loše ponašaju, a ne ređe. Ovo se dešava ne zato što su deca koja se loše ponašaju češće kažnjavana, nego zato što se deca koja su kažnjavana češće loše ponašaju.

Ako kažnjavanje uči decu lošim lekcijama, šta treba da činimo kako bismo podizali decu koja žele da rade ispravne stvari i da nalaze ispravne izbore? Vođstvo s ljubavlju. A to uključuje postavljanje granica, pri tome vodeći računa o detetovim osećanjima.To uključuje povezanost.  Biti dobar model. I mnogo, mnogo ljubavi.

Pozivamo vas na trening roditeljskih veština "Blag i odlučan", koji će se održati 07.09.2019. i 14.09.2019. u Edukativnom centru Pozitivna disciplina u Novom Sadu. Prijave se šalju na mail pozitivnadisciplinans@gmail.com. Rok za rane prijave sa popustom traju do 15.08.2019.

Voditelji Treninga: Žana Erdeljan, psiholog i Dijana Radojković, pedagog, sertifikovani edukatori za roditelje u oblasti Pozitivne discipline

 

« Nazad

AKTUELNOSTI

Najnovija dešavanja i aktuelnosti

Ohrabrenja

Ohrabrenja

18.07.2020

Ohrabrenje je kad neko prepozna i tačno definiše kako se osećam, bez namere da popravlja, prepravlja ili podceni moj doživljaj. Mnogi roditelji, želeći im najbolje, svojim postupcima obeshrabruju decu. Tada rade umesto njih, popravljaju njihove greške ili ih spašavaju. Webinar/radionica “Ohrabrenja su potrebna tinejdžerima i roditeljima” će vam pomoći da izbegnete zamke obeshrabrenja i da ih zamenite ohrabrenjima. Učvrstićete poverenje svog deteta, ostvariti veću bliskost i iskrenu komunikaciju.Ohrabrenja pomažu deci da razviju hrabrost – hrabrost da rastu i razviju se u ljude koji žele da budu sposobni, rezilijetni, da uživaju u životu, da budu srećni članovi koji doprinose drušvu i, kako je Rudolf Drajkurs rekao „koji imaju hrabrosti da budu nesavršeni“, da se osećaju slobodni da prave greške i uče iz njih.Kroz iskustvene vežbe, učesnici imaju priliku da nauče 4 vrste ohrabrenja: Emocionalna ohrabrenja, Ohrabrenja kojima podstičemo decu u rešavanju problema, Ohrabrenja kojima cenimo trud i postignuće i Ohrabrenja kojima izražavamo zahvalnost. Učešćem na webinaru, učesnici dobijaju Pdf radni materijal, plakat "Bezuslovno roditeljstvo nije permisivno", kao i domaći zadatak. Autorka, zauzvrat, šalje povratne informacije i dodatne savete pomoću kojih se obezbeđuju održivi rezultati učenja. Prijave na teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.07.2020. Cena učešća: 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur. 

Pročitaj više
Ohrabrenja

Ohrabrenja

18.07.2020

Ohrabrenje je kad neko prepozna i tačno definiše kako se osećam, bez namere da popravlja, prepravlja ili podceni moj doživljaj.   Mnogi roditelji, želeći im najbolje, svojim postupcima obeshrabruju decu. Tada rade umesto njih, popravljaju njihove greške ili ih spašavaju. Webinar/radionica “Ohrabrenja su potrebna tinejdžerima i roditeljima” će vam pomoći da izbegnete zamke obeshrabrenja i da ih zamenite ohrabrenjima. Učvrstićete poverenje svog deteta, ostvariti veću bliskost i iskrenu komunikaciju. Ohrabrenja pomažu deci da razviju hrabrost – hrabrost da rastu i razviju se u ljude koji žele da budu sposobni, rezilijetni, da uživaju u životu, da budu srećni članovi koji doprinose drušvu i, kako je Rudolf Drajkurs rekao „koji imaju hrabrosti da budu nesavršeni“, da se osećaju slobodni da prave greške i uče iz njih. Kroz iskustvene vežbe, učesnici imaju priliku da nauče 4 vrste ohrabrenja: Emocionalna ohrabrenja, Ohrabrenja kojima podstičemo decu u rešavanju problema, Ohrabrenja kojima cenimo trud i postignuće i Ohrabrenja kojima izražavamo zahvalnost. Učešćem na webinaru, učesnici dobijaju Pdf radni materijal, plakat "Bezuslovno roditeljstvo nije permisivno", kao i domaći zadatak. Autorka, zauzvrat, šalje povratne informacije i dodatne savete pomoću kog se obezbeđuju održivi rezultati učenja. Webinar se odvija u dva dela: I deo – 23.07.2020. od 19 do 20:30h, i II deo – 24.07.2020. od 19 do 20:30h.,preko Zoom aplikacije. Prijave na teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.07.2020. Cena učešća: 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur.

Pročitaj više
Pričajmo o osećanjima

Pričajmo o osećanjima

13.06.2020

Da li i vi mislite da pokazivati i pričati o osećanjima znači biti slab, "preosetljiv"? Mislite da osećanja smetaju produktivnom životu, efikasnom funkcionisanju? U ulozi roditelja - vlada mišljenje da pokazati osećanja pred decom može da ugrozi roditeljski "autoritet". Istina je na sasvim suprotnoj strani! Savremena naučna saznanja ističu važnost učenja o emocijama, osećanjima i samoregulaciji. Ovo je posebno značajno u odnosima sa našom decom. Svaki roditelj bi voleo da ima iskrene i otvorene odnose sa svojom decom. Ovo je posebno značajno u periodu kada deca ulaze u period adolescencije, i kada društvo vršnjaka i život izvan porodice postaje sve važniji, a kontakti sa roditeljima sve ređi. Na radionici „Pričajmo o osećanjima“ ćemo učiti: - o razlici između emocija i osećanja - o tome kako emocije utiču na naše odluke i ponašanje - kako da naučimo da pričamo o osećanjima sa našim tinejdžerima - kako da slušamo naše tinejdžere kada nam pričaju o osećanjima, a da izbegnemo „popravljanje“ i „prosuđivanje“ - kako da pomognemo našoj deci da isprazne emocionalnu vreću i da izleče najturbulentnije emocije - praktikovanje empatije. Radionica se odvija u dva dela u trajanju od po 1,5 sat, preko Zoom aplikacije. Mesta se rezervišu uplatom kotizacije u iznosu od 2.500 rsd. Prijave se šalju na mail teenpozitivnadisciplina@gmail.com.  I nformacije i prijave: 064/13-13-620 (Dijana) Autorka i voditeljka programa: Dijana Radojković, pedagog, sertifikovani edukator za roditelje u oblasti Pozitivne discipline (CDPDE) i Mindfulness trener. Majka sam sina i ćerke, mojih najvećih učitelja:), bivših tinejdžera, a zauvek moje dece. Nakon 11 godina radioničkog rada sa roditeljima i profesionalcima u oblasti Pozitivne discipline, 6 godina rada sa roditeljima i decom u oblasti Mindfulnessa, desetine roditelja i tinejdžera na indvidualnim susretima, i nakon realizovanog sedmomesečnog programa, koji je pohađalo 14 roditelja, nastavljam sa edukacijama koje predstavljaju praktičnu primenu tri moćne oblasti - Pozitivnu disciplinu, Mindfulness i Svesno roditeljstvo. Cilj ove radionice je da se bolje upoznamo sa sopstvenim emocijama i njihovim pokretačima, da bolje upoznamo sebe, i da i svoju decu/tinejdžere upoznamo sa ovim veštinama. Na taj način ćemo se bolje povezati sa njima, unaprediti naše odnose, obezbediti osećaj pripadnosti i značajnosti, a samim tim unaprediti njihovo funkcionisanje.

Pročitaj više