Zašto NE pohvale?

Blog >>

Roditelje na našim treninzima ne začudi preterano konstatacija da kaznama nije mesto u pristupu pozitivne discipline, ali se poprilično iznenade kada saznaju da nema mesta ni pohvalama.

„Zašto ne pohvale? Šta je toliko loše u njima?“. Krenimo redom…

Reči su moćne. One mogu da nas oraspolože, osnaže, promene perspektivu, kao i da nas ohrabre da napredujemo i da verujemo u sebe. Kada je u pitanju roditeljstvo, pored postupaka, reči su najefikasnije sredstvo uticaja na decu koje postoji. One imaju moć da oblikuju njihove živote.

Na koji način želite da oblikujete život svog deteta?

Do danas nisam upoznala roditelja koji ne želi da njegovo dete jednog dana odraste u osobu koja će biti sigurna u sebe, sposobna, odgovorna, pouzdana, promišljena, uporna, vredna, brižna, saosećajna, ljubazna, dobre naravi, koja će umeti da voli, da razume drugog, koja će biti fokusirana, nesebična, uviđavna, moralna… lista je beskonačna.

Dugi niz godina insistiralo se na vrednosti pohvale prilikom pomaganja deci da steknu pozitivnu sliku o sebi i da poprave svoje ponašanje. Džejn Nelsen (tvorac pristupa pozitivne discipline) ističe da su i kazne i nagrade (pohvale) bez sumnje efikasne (često samo na „kratke staze“), ali da efikasnost sama po sebi nije dovoljna. Roditelji koji u vaspitanju koriste oba vaspitna postupka trebalo bi zapravo da sebi postave pitanje: „Po koju cenu su nagrade i kazne efikasne?“.

Cena pohvala neretko je ta da one decu pretvaraju u nekoga ko stalno ugađa odraslima i ko ima neprestanu potrebu za pohvalama (postaje „zavisnik od pohvala“).

Takođe, pohvale čine da deca počinju da zavise od mišljenja drugih. Danas nije redak slučaj da mlade osobe (i ne samo mlade – svako ko je odrastao uz pohvale) mogu po ceo dan da gledaju u ekran svog kompjutera ili pametnog telefona upravo u nadi da će dobiti još neki lajk na Fejsbuku.
Pohvala je verbalna nagrada, najčešće korišćena kako bi se promenilo ponašanje osobe, najčešće slabije od onog ko je udeljuje. Pohvala, prema rečima Alfija Kona (vodećeg stručnjaka u oblasti edukacije, roditeljstva i ljudskog ponašanja više od dve decenije, autora knjige Bezuslovno roditeljstvo), zapravo predstavlja gest uslovnog prihvatanja deteta i upravo je u toj činjenici izvor njene najveće štetnosti. Deca dobijaju poruku da su cenjena, a to implicira i poruku da vrede samo ukoliko se ponašaju u skladu sa standardima drugog koji je moćan. Pažnja, priznanje i odobrenje moraju se zaraditi obavljanjem „posla“ koji neko drugi procenjuje kao „dobro obavljen“.

Dakle, pozitivna potkrepljenja ne razlikuju se od kazni; šta više, ona su u potpunoj suprotnosti s bezuslovnom brigom koja je deci potrebna – da su voljena zbog onoga što ona jesu, ne zbog onoga što čine. Ne čudi činjenica da se pohvala već duže vreme koristi kao strategija koja izaziva određena ponašanja, a ne promoviše dečje psihološko zdravlje.

Pohvale i nagrade uče decu da budu zavisna od spoljašnjeg suda drugih umesto da veruju u svoju mudrost i procenu. Ako samo hvalite i nagrađujete dete, ono će pomisliti: „Dobar sam samo kada drugi to kažu’’. To ih, takođe, uči da izbegavaju pravljenje grešaka umesto da im pokaže da treba da uče na svojim greškama kako bi jednog dana bili spremniji na promene, rizik i izlazak iz zone udobnosti. Umesto toga, pohvala rađa konformiste.
Pohvale razvijaju spoljašnji lokus kontrole „Šta drugi misle?“ – umesto unutrašnjeg „Šta ja mislim?“.

Postoje i deca koja se, pak, bune protiv pohvale – ili zbog toga što ne žele da žive u skladu s očekivanjima drugih ili zbog toga što se boje da se nadmeću s onima koji izgleda da lako dobijaju pohvalu. Sećam se pre nekoliko godina jednog roditeljskog para koji je došao na razgovor. Već pri samom kraju razgovora, otac mi je prepričao događaj koji se u njihovoj porodici odigrao nekoliko dana pre toga i koji ih je zbunio. Naime, oni (mama i tata) su imali običaj da učestvuju u igri koju je njihova petogodišnja ćerka Tara volela sve do pre nekoliko dana. „Molim vas da mi pomognete da razumem šta se s njom odjednom desilo. Naime, uvek se igramo sudije. Ja sam sudija, a Tara i mama imaju zadatak da svaka za sebe nacrtaju to što im ja kao temu pre toga zadam. I ovog puta obe su mi nakon crtanja donele svoje radove, a ja sam pogledao crteže i nakon kraćeg „razmišljanja“ doneo odluku da je Tarin crtež (ponovo!) bio bolji. Iako bi se svaki put silno radovala pobedi, ovog puta nas je iznenadila svojom reakcijom“. Mada je ponovo pobedila, ona je samo zgužvala papir i ljutitim tonom rekla „Ovo nije fer! Neću više ovako da se igramo!“… „Šta joj je?“, pitao nas je otac.

Pohvalu je lako izreći. Nije potrebno uložiti poseban trud da bismo detetu rekli „Bravo!“, „Super’!“, „Ovo mi se baš sviđa“. To izbacujemo u nadi da ćemo se „izvući i ovog puta“… zamazati detetu oči, otaljati posao roditelja. Dete vam sa svojim crtežom prilazi u nadi da će nešto naučiti o vama, vašem međusobnom odnosu, o tome šta znači biti iskren ili da li vam se njegov crtež zaista sviđa. Nije dovoljno izbaciti neku bezličnu reč ili frazu jer bi mu tako mogao odgovoriti bilo koji čika ili teta. On želi rečenicu koju izgovara njegova mama, njegov tata. Želi iskren i konkretan odgovor… koji, da, ponekad može i da ga rastuži, ali koji je dokaz truda i volje roditelja da zaista vide crtež, da o njemu promisle. Tako detetu dokazujemo da nam je do njega stalo i da znamo da svaki kvalitetan odnos nosi u sebi investiciju. U ovom slučaju – investirano vreme i trud. I bavljenje detetom. Ne kaže se slučajno da je ljubav glagol, ne imenica.

S druge strane, poverenje ove devojčice bilo je izigrano nameštanjem pobeda. Kao da se samopouzdanje može usaditi i dati detetu na kašičicu, kao lek. „Ne radiš na mom samopouzdanju kada me obmanjuješ, verujući da će mi ta obmana prijati. Umesto toga, pomozi bi da bolje razumem sebe u određenoj situaciji. Reci mi nešto poput: ’Ovo drvo je baš veliko. Izgleda da si koristila puno ljubičaste boje danas…Kako si uspela da napraviš ovu nijansu boje?’ ili ’Mnogo je, čini mi se, važnije da li se i šta se tebi najviše sviđa na ovom crtežu? Jesi li uživala crtajući ga? Voliš li da crtaš?’“.

Moglo bi vam se desiti da nakon čitanja ovog teksta o štetnosti pohvala osetite strah kada se sledeći put nađete u situaciji u kojoj biste dete najradije pohvalili. „Šta će se desiti ukoliko kažem detetu nešto što bi moglo da utiče na njegovo samopouzdanje?“. Ne, ne morate da ćutite, iako tišina ima svoje prednosti ponekad.

Džejn Nelsen se dugi niz godina bavi dugoročnim posledicama korišćenja pohvala u vaspitanju i sugeriše sledeću pomoć kada nismo sigurni da li ono što kažemo deci predstavlja pohvalu ili ohrabrenje. Ona predlaže da razmotrimo sledeća pitanja:

  • Da li podstičem samoprocenu ili zavisnost od procene drugih?
  • Da li se ponašam s puno poštovanja ili pokroviteljski?
  • Da li posmatram sa stanovišta deteta ili samo sa svojega?
  • Da li bih tako nešto rekla nekom prijatelju?

Sve što je ponekad detetu potrebno jeste naše prisustvo, osmeh ili zagrljaj. U nekoj drugoj prilici, naše spontano oduševljenje, aplauz ili iskreni entuzijazam učiniće za njega čudo. Zapravo, suština je u tome da budemo spontani, da ne laskamo ili da naša reakcija ne predstavlja odraz samo puke, proračunate strategije, koja manipulativno ima za cilj da se dete ponaša na željeni (očekivani) način.

Toliko topline i istine krije nastojanje jednog tate kada na ovu temu razmišlja pa kaže: „Želim da je čujem kako uzvikuje ’Uspela sam!’ (što često čini), umesto da me zapitkuje ’Da li sam bila dobra?’“.
Ne želimo li svi to isto? Lako nije, ali vredi svakog truda.

Žana Erdeljan, psiholog,
međunarodno sertifikovani edukator za roditelje u oblasti pozitivne discipline
(CPDPE)

 

« Nazad

AKTUELNOSTI

Najnovija dešavanja i aktuelnosti

Porodični sastanak

Porodični sastanak

14.09.2020

Webinar "Porodični sastanci - učenje deljenja odgovornosti i rešavanja problema" se odvija preko Zoom platforme, 24. i 25.09.2020. u terminima od 19 do 20:30 h. Porodični sastanci su odličan način da se komunicira sa tinejdžerima, jer postoji period hlađenja pre nego što razgovarate o većini pitanja. Mnogi kažu da tinejdžeri ne vole porodične sastanke, ali iskustvo govori suprotno: oni koji ih praktikuju kažu da naizgled nezainteresovani tinejdžeri kasnije pričaju prijateljima da bi i oni trebalo da imaju sastanke sa porodicom. Na webinaru "Porodični sastanci - učenje deljenja odgovornosti i rešavanja problema" učesnici imaju prilike da saznaju kako se vode Porodični sastanci prema Pozitivnoj disciplini, šta deca (i svi članovi porodice) uče na njima i kako izbeći 6 zamki tokom porodičnih sastanaka, kako bi svi poželeli da ih održavaju redovno. Tokom webinara realizovaćemo praktične vežbe: "Priprema, pozor, sad!"; "Dnevni red porodičnih sastanaka", "Kako ostati fokusiran na traženje rešenja a ne krivca" i Mindfulness vežbu "Svesno mirisanje". Prijave se šalju na mail teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.09.2020. Cena učešća je 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur. Uz webinar učesnici dobijaju radni materijal i Plakat Porodični sastanci, koji mogu da odštampaju i stave na vidno mesto u svom domu, kako bi ih podsetio na dogovore i sledeći termin sastanka.Autor i realizator webinara je sertifikovani edukator za roditelje u oblasti Pozitivne discipline, Dijana Radojković, pedagog.

Pročitaj više
Pozitivna disciplina u porodici

Pozitivna disciplina u porodici

13.08.2020

Da li se osećate izazvano kada: - dete neće da se obuče? neće da jede? -se svađate oko sakupljanja igračaka, pranja zuba i odlaska u krevet? -se dete inati, prkosi i drsko odgovara? -stalno negde kasnite? -ponašanje vašeg deteta u javnosti izaziva prekorne poglede drugih? Razumemo vas u potpunosti! Većina roditelja dece uzrasta do 10 godina muku muči sa ovakvim i sličnim problemima. Pozitivna disciplina je pristup namenjen roditeljima koji tragaju za roditeljskim veštinama, efikasnim na ''duge staze'', koje ohrabruju decu da misle svojom glavom, postanu odgovornija i u većoj meri poštuju sebe i druge. Sadrži tehnike koje uvažavaju i decu i roditelje a koje nisu zasnovane na kazni, nego naprotiv, unose blagost i odlučnost u roditeljstvo. Istovremeno pomažu roditeljima da shvate suštinu dečijeg neprihvatljivog ponašanja, unose više radosti u dom i pružaju roditeljima osećaj uspešnosti. Trening roditeljskih veština POZITIVNA DISCIPLINA U PORODICI namenjen je roditeljima dece uzrasta od 1 do 10 godina. Zašto baš trening? Klasičnim programima za roditelje, predavanjima, čitanjem knjiga, blogova, razgovorima sa prijateljima, nedostaje ključna tačka, učenje koje na taj način stičemo često ne stvara uvide koji omogućavaju promenu u ponašanju. Upravo iz tog razloga, trening je zasnovan na ISKUSTVENIM VEŽBAMA, najefikasnijem načinu dolaska do promene. Iskustvenim vežbama na treningu UČIMO ČINEĆI, a ne pasivno slušajuči, čitajući… Online trening je *zabavan je jer je iskustven. Kreiran je sa ciljem Vašeg aktivnog učestvovanja (i učenja), umesto klasičnog ’’pasivnog’’ primanja teorijskog znanja. * informativan jer ćete biti u prilici da naučite ’’kako svet posmatrati očima deteta’’ putem Vašeg ličnog iskustva i kroz učenje čuvenog Alfreda Adlera, Rudolfa Drajkursa, Džejn Nelsen (svetski poznatog autora serije priručnika za roditelje na temu Pozitivne discipline) *koristan jer ćete biti u prilici da naučite brojne konkretne roditeljske veštine i strategije koje ćete koristiti u svakodnevnom životu! U podržavajućem okruženju grupe, roditelji postaju svesni kako osećaju, razmišljaju, šta odlučuju o raznim pitanjima o kojima raspravljamo. Iskustvene vežbe povezuju emocije i misli kako bi stvorili novo uverenje. Novo uverenje utiče na način na koji sada vidimo određeni problem i ima dugotrajan efekat na promenu ponašanja. Tokom online treninga učesnici imaju priliku da upoznaju roditelje sa istim ili sličnim dilemama i teškoćama te se osećaju manje izolovano i usamljeno. Nakon online-treninga znaćete kako da: - smanjite borbu moći, obezbeđivanjem saradnje i obostranog poštovanja između vas i deteta - vaspitavate decu da budu odgovorna, poštuju sebe i druge, budu snalažljiva - ne budete popustljivi, a ni strogi - otkrijete uzroke i efikasno reagujete na dečije neprihvatljivo ponašanje - smanjite rivalstvo među decom, izbegavajući ulogu sudije a istovremeno pomažući im da ovladaju dugoročnim veštinama rešavanja konflikta - koristite moć Porodičnih Sastanaka Voditelji online treninga: Žana Erdeljan, psiholog, međunarodno sertifikovani edukator za roditelje u oblasti pozitivne discipline (CPDPE), član Asocijacije za Pozitivnu Disciplinu (PDA) Dijana Radojković, pedagog, međunarodno sertifikovani edukator za roditelje u oblasti pozitivne discipline (CPDPE) Trening je 7-nedeljni i organizuje se sredom 18-20h Trening počinje 30.septembra 2020. Datumi susreta: 07.10.; 14.10.; 21.10.; 28.10.; 04.11.; 11.11. i 18.11. Učestvovanje u online-treningu uključuje: radni materijal (PDF) KOMPLET PD KARTICA: ''47 kartica kojima razvijate vaše roditeljske veštine'' /poslaćemo ih poštom na vašu kućnu adresu. Trening će se realizovati putem Zoom-platforme. Zbog specifičnosti rada i zaštite privatnosti učesnika, susreti neće biti snimani. Konačni rok za prijave je 20.septembar.2020. Prijava treba da sadrži: ime i prezime roditelja, uzrast deteta/dece i kontakt telefon i šalje se na: pozitivnadisciplinans@gmail.com Nakon registrovanja prijave poslaćemo vam podatke o načinu rezervacije mesta na treningu. Prijavu smatramo konačnom uplatom celokupnog iznosa, nakon čega šaljemo pristupni Zoom-link Za sve dodatne informacije i prijave: 064/13-13-620 (Dijana), 064/175-15-81 (Žana)

Pročitaj više
Biti dobar roditelj (ne znači biti strog prema sebi)

Biti dobar roditelj (ne znači biti strog prema sebi)

04.08.2020

Ono što je, najčešće izazovno za roditelje je što često ne uspevaju da se udube u motive i razvojne karakteristike deteta u trenutku nekog izazova, već su tada fokusirani samo na pojavne oblike – njihovo ponašanje, ili neki postupak. U tom trenutku se, kao reakcija na nepoželjni postupak, aktiviraju se osećanja roditelja, podstaknuta sopstvenim sećanjima na slične situacije iz svog detinjstva ili na situacije koje su mu poznate iz iskustva drugih roditelja. Tada, umesto da se aktiviraju mehanizmi empatije, aktiviraju se strahovi, a kao posledica tih strahova, roditelji reaguju intuitivno: nesvesno, oni pokušavaju da zaštite svoje dete od zamišljene opasnosti. Istovremeno, pokušavaju da izbegnu osećaj da nisu dobri roditelji i da ne rade ono što se od njih "očekuje". Tačnije, da izbegnu zamišljeni (ili stvarni) osećaj krivice i promašenosti. Ukoliko ste zaglavljeni u ovakvom negativnom začaranom krugu, vreme je da pružite sebi veću podršku. Većina nas samo obećava sebi kako će biti bolji. Ali, biti strog prema sebi ne čini roditelje boljima. Na webinaru "Biti strog prema sebi ne znači biti dobar roditelj", koji je deo sedmomesečnog programa "Razumeti tinejdžera znači razumeti sebe", ćemo se baviti samoohrabrenjima, pružaćemo međusobnu podršku, kako bismo bili spremniji da pružimo ohrabrenja našoj deci. Tokom webinara ćemo učiti o tinejdžerima i njihovim izazovima, a kroz vežbe "4 vrste ohrabrenja", "Šta radim kada osećam strah/tugu/ljutnju?" i "Znatiželjna pitanja" ćemo učiti kako da bolje prepoznajemo svoja osećanja, osećanja drugih i kako da ohrabrimo sebe i svoje tinejdžere i pomognemo im da donose sopstvene zaključke o sebi i svetu oko sebe. Mindfulness vežbe su deo svakog webinara ovog programa, te će ovog puta na redu biti vežba "Svesno slušanje". Webinar se odvija iz dva dela u trajanju od po 1,5 sat, preko Zoom aplikacije. Mesta se rezervišu uplatom kotizacije u iznosu od 2.500 rsd. ili za učesnike iz inostranstva, plaćanje je moguće preko paypala u iznosu od 25 eur. Rok za prijave i rezervacije: 15.08.2020. Prijave se šalju na mail teenpozitivnadisciplina@gmail.com. Nakon prijave i uplate rezervacije, učesnici dobijaju link za webinar. Za sve dodatne informacije i prijave: teenpozitivnadisciplina@gmail.com ili 064/13-13-620 (Dijana) Autorka i voditeljka programa: Dijana Radojković, pedagog, sertifikovani edukator za roditelje u oblasti Pozitivne discipline (CDPDE) i Mindfulness trener.

Pročitaj više