Šta je, u stvari, tinejdžerima potrebno od roditelja?

Blog >>

Kako adolescenti ulaze u najburnije godine svog razvoja, potrebno im je sigurno vođstvo, podrška, dobri primeri i najviše od svega – razumevanje!
 
Nova istraživanja predlažu roditeljima načine kojima mogu da odigraju pozitivnu, aktivnu ulogu u životu svojih adolescenata. Su Šalenbarger u razgovoru s Tanjom Riverom objašnjava zašto treba da roditelji budu bliski i emocionalno povezani sa svojim tinejdžerima.

Tinejdžerske godine mogu biti zagonetne za roditelje. Senzibilna deca, kakvim se smatraju tinejdžeri, drastično se menjaju i postaju promenljivog, ćudljivog raspoloženja, s burnim reakcijama, pa tako, na primer, adolsecenti nepromišljeno brzo voze kola ili čine druge rizične stvari.

Talas novih istraživanja nudi objašnjenja za neke od ovih nepoznanica. Slika mozga tinejdžera otkriva drugačije podatke, koji mogu da pomognu proveru hipoteze i potvrde objašnjenje njihovog ponašanja i emocija. Desetine skorašnjih dugogodišnjih istraživanja bacile su novo svetlo na taj period i donele objašnjenje razvoja adolescenata tako što su pratile njihove promene tokom dužeg vremenskog perioda, za razliku od ranijih, kada su se ponašanja i promene kod ovih mladih posmatrala izolovano, u jednom razvojnom trenutku.

Ova longitudinalna istraživanja menjaju pogled naučnika na ulogu roditelja u pomaganju deci da prođu nestabilnu adolescentsku deceniju.
Nekad se mislilo da tokom ovog perioda roditelji treba da odstupe, gotovo odustanu od svoje roditeljske uloge, a sada se adolescencija posmatra kao prilika da ostanu uključeni i emocionalno povezani s decom.
Istraživanja identifikuju četiri važne faze u razvoju intelektualnih, socijalnih i emocionalnih veština koje većina tinjedžera iskuse u ovim periodima. U nastavku dajemo nekoliko zapažanja i zaključaka.

Uzrast od 11 do 12 godina

Tokom centralnog stadijuma puberteta12-godišnjaci mogu da nazaduju u nekim osnovnim veštinama.Istraživanja pokazuju da prostorno učenje i određena vrsta rezonovanja mogu biti u zastoju. Delovi mozga odgovorni za potencijalnu memoriju ili planiranje za budućnost i dalje sazrevaju. Ovo može biti razlog zašto, na primer, tinejdžer ne može da se seti da nastavniku prenese poruku pre nastave. Podučavanje tinejdžera organizacionim sposobnostima može biti od pomoći. Roditelji mogu pomoći kreiranjem memorijskih signala i njihovim korišćenjem u svakodnevnom životu – na primer, ostavljanjem torbe za gimnastiku na ulazna vrata, kao vrsta podsetnika za trening, ili instaliranjem aplikacije u telefon s podsetnikom na dnevne obaveze.

Razmišljanje i veštine odlučivanja mladih tinejdžera često nisu razvijeni; roditelji mogu da im pomognu da se bolje organizuju upućivanjem na tuđa stanovišta i mišljenja.

Roditelji mogu pomoći u donošenju odluka, vodeći decu kroz razmišljanja „za i protiv” i razmatrajući tuđe tačke gledišta. Deca koja do 10. i 11. godine nauče da donose odluke imaju manje problema s anksioznošću i tugom, manje ulaze u sukobe i probleme s prijateljima u 12. i 13. godini, kaže studija iz 2014, koja je obuhvatila 76 ispitanika, objavljena u časopisu Journal of Behavioral Decision Making.

Svojim toplim i podržavajućim stavom, roditelji mogu da utiču na način razvoja tinejdžerskog mozga u ovom uzrastu. Studija iz 2014, kojom je obuhvaćeno 188 dece, poredila je efekte majki koje su bile tople, osećajne i pružale podršku tokom neslaganja, s ljutim i svađalački raspoloženim majkama. Prema studiji koju su vodili istraživači na Univerzitetu u Melburnu u Australiji, tinejdžeri u uzrastu od 16 godina, čije su majke bile osećajne kada su imali 12 godina, pokazuju promene u mozgu u smislu da ovi tinejdžeri imaju niži nivo tuge i anksioznosti i imaju veću samokontrolu, nego što je to slučaj sa tinejdžerima čije su majke često ljute i svađalački raspoložene.

Uzrast od 13 do 14 godina

Roditelji bi trebalo da budu spremni za ovaj često divlji emotivni period. Mladi tinejdžeri postaju osetljivi na mišljenje vršnjaka i snažno reaguju na njih. U tom uzrastu još uvek nisu sazrele socijalne veštine koje su im potrebne da otkriju šta njihovi vršnjaci stvarno misle, te tako nastaje konfuzija i, potencijalno, vreme teškoća.

Do tog doba tinejdžerske reakcije na stres mogu biti haotične i burne, često se dešava da  lupaju vratima i glasno plaču. Uticaj socijalnog stresa raste u ovom periodu – kod odraslih s mentalnim teškoćama koje su često izazvane stresom – 50% dijagnoza je konstatovano pre uzrasta od 15 godina. Druga istraživanja na tinejdžerima u dobi od 11 do 15 godina pokazuju da su postajali tužni i uznemireni kada su bili izloženi socijalnim stresovima isključenosti iz društvenih grupa, što kod odraslih obično ne izaziva ovakav efekat. Delovi mozga koji su ranjivi na stres još uvek su u razvoju, tako da, prema istraživanju iz 2016.godine, objavljenom u časopisu Developmental Science Review, učenje strategija koje koriste u tom uzrastu može biti usvojeno kao trajni životni obrazac. Psiholozi savetuju roditeljima da uče svoje tinejdžere samoumirujućim veštinama, kao što su meditacija, telesne vežbe ili slušanje muzike.

Tinejdžeri su osetljivi na stres u uzrastu od 13–14 godina. Roditelji mogu da im pomognu dekodirajući vršnjačke socijalne signale stvarajući modele zdravog ponašanja, vežbanja ili meditacije.

Učenje tinejdžera veštinama uspostavljanja prijateljstva, uključujući i veštine „čitanja” vršnjačkog ponašanja i govora tela, može biti od velike koristi. Potrebno im je ohrabrivanje u izboru prijatelja, zasnovanom na sličnim interesovanjima a ne na popularnosti. Isto tako, pomoć im je neophodna i kod učenja tome kako da izbegnu one koji se prema njima ne ponašaju prijatno, zatim učenja kako da poprave odnose s prijateljima nakon konflikta, popravljanje štete i pravljenje kompromisa.

Porodična podrška je prigušivač stresa.

Podrška roditelja je prigušivač stresa. Prema studiji iz 2016, gde su obuhvaćena 362 izraelska adoslescenta, objavljenoj 2016. godine u publikaciji Journal of Family Psychology, tinejdžerikojima porodica obezbeđuje podršku, upućujući ih na načine rešavanja problema i emocionalnu podršku, manje su skloni depresiji nakon izloženosti stresu.

Uzrast 15 do 16

Istraživanje iz 2015, kojim je obuhvaćeno više od 200 učesnika uzrasta od 8 do 27 godina, pod rukovodstvom istraživača na Univerzitetu u Lejdenu (Holandija), pokazalo je da u tinejdžerskom uzrastu raste sklonost rizicima. Receptori u mozgu koji registruju nagrade cvetaju, pojačavajući reakciju adolescenata na dopamin, neurotransmiter koji je povezan sa osećajem zadovoljstva i uživanja. Ovo deluje na tinejdžera tako da su uzbuđenja privlačnija više nego što će ikada biti tokom njegovog života. Prirodni strahovi od opasnosti privremeno su potisnuti za vreme adolescencije. Ova pojava, veruju naučnici, svoj koren ima u evolutivnoj potrebi mladih da napuste dom i istraže nova „staništa”. Istraživanja su pokazala da adolescenti ne menjaju procenu rizičnih situacija čak ni nakon što su upozoreni da su rizici veći nego što oni očekuju.

Sposobnost za uspostavljanje i održavanje dubokih prijateljstava posebno je korisno u ovom periodu. Prema studiji iz 2015. pod rukovodstvom dr Eve Telzer, asistentkinje profesora psihologije na Univerzitetu u Iliniosu, ispitala je 46 tinejdžera. Pokazalo se, prema rezultatima ove ankete, da su mladi tog uzrasta koji imaju prijatelje kojima veruju i mogu da računaju na njihovu podršku, manje skloni da se upuste u rizična ponašanja kao što su krađa po prodavnicama, vožnja s opasnim vozačima ili nebezbedan seks. Tinejdžeri koji se često svađaju sa svojim bliskim prijateljima češće se upuštaju u takve „kockarske” poduhvate. U ovom periodu, još uvek nije kasno za toplo roditeljstvo, puno podržavanja, kojim se najbolje utiče na ublažavanje rizičnih ponašanja. (u stvari, nikad nije kasno :), prim.prev.).

U laboratorijskim testovima rizičnog ponašanja tinejdžera,u časopisu Developmental Cognitive Neuroscience objavljeno je istraživanje iz 2015.godine na 23 adolescenta,. Prema ovom istraživanju, tinejdžeri koji su odrasli u atmosferi bliskosti sa svojim roditeljima, od svoje 15. godine su pokazivali manju aktivnost mozga u delu koji je povezan sa preuzimanjem rizika. Bliskost s roditeljima uključuje poštovanje roditelja prema deci,razgovori roditelja s decom o savladavanju problema, odsustvo svađa i vikanja, što je pokazala studija kojoj je dr Eva Telzer bila koautor.

Uzrast 17 i 18 godina

U ovom uzrastu je evidentna sposobnost mozga za promene.Neki tinejdžeri pokazuju rast intelektualnih sposobnosti. Intelektualno nadareni tinejdžeri su skloni da se još više intelektualno razviju, pokazuje studija iz 2013.godine, urađena na 11000 parova blizanaca, pod rukovodstvom istraživača na univerzitetima „Penn State“ i „Kolorado“ u Bolderu.

Stariji tinejdžeri mogu da odole emocijama i preuzimanju rizika; njihove veštine rešavanja problema, veštine strateškog planiranja napreduju. Njima je potrebna pomoć u dešifrovanju dvosmislenih ljudi i situacija.
U starijim tinejdžerskim godinama delovi prefrontalnog korteksa, odgovorni za procenu i donošenje odluka, dovoljno su razvijeni da posluže kao kočnice burnim emocionalnim reakcijama i rizičnom ponašanju. Prema istraživanju iz 2015. godine i njegovim autorima s Univerziteta „Sheffield Hallam“ u Engleskoj,egzekutivne funkcije i veštine, kao što su rešavanje problema i strateško planiranje, nastavljaju da se razvijaju najmanje do 20.godine.
Socijalne veštine i zone mozga zadužene za njih takođe se još uvek se razvijaju, kako su utvrdili istraživači, među kojima i Sara-Džejn Blejkmor (Sarah-Jayne Blakemore), profesorka kognitivne neuronauke naLondonskom koledžu. U ovom uzrastu tinejdžeri su bolji u primećivanju osećanja kod drugih i pokazivanju empatije. S druge strane, još uvek im nedostaje sposobnost dešifrovanja ljudskih motiva i stavova u složenim socijalnim situacijama, kao što je, na primer, otkrivanje zašto prijatelj iznenada menja sagovornika u konverzaciji na nekoj zabavi.

Sve ove činjenice umnogome doprinose boljem razumevanju tinejdžera. Ali, i pored toga, roditeljima i dalje nimalo nije lako da se snalaze s njima. U stvari, najteže od svega jeste saznanje da je neminovno došlo vreme kada treba da ustanu sa svog „pilotskog” mesta i zauzmu sedište s desne strane – kopilotsko sedište.

Tokom tinejdžerskog perioda, roditelji bi trebalo da shvate da je neminovno došlo vreme kada treba da ustanu sa svog „pilotskog” mesta i zauzmu sedište s desne strane – kopilotsko sedište. A to uopšte nije jednostavno.
Da bi to uradili, trebalo bi da osveste da promene u ponašanju njihove, do tada – dece nisu nešto što deca rade namerno, njima, da bi ih iznervirali. Ponašanje tinejdžera je poziv roditeljima da obrate pažnju, dešifruju poruku i – premeste se na susedno mesto. Odande, s kopilotskog mesta imaju odličan pregled situacije – blizu su svog „deteta”, ali, za razliku od ranijeg peroda, čekaju na njihov potez, a ponajviše na njihov signal da im je potreban savet, podrška ili jednostavno – prisustvo. Kako? Pa, potrebno je učenje i uvežbavanje… i podrška prijatelja, stručnjaka.

Prevod i adaptacija: Dijana Radojković, pedagog, edukator za roditelje u oblasti pozitivne discipline
Lektor: Vera Maletić

 

« Nazad

AKTUELNOSTI

Najnovija dešavanja i aktuelnosti

Porodični sastanak

Porodični sastanak

14.09.2020

Webinar "Porodični sastanci - učenje deljenja odgovornosti i rešavanja problema" se odvija preko Zoom platforme, 24. i 25.09.2020. u terminima od 19 do 20:30 h. Porodični sastanci su odličan način da se komunicira sa tinejdžerima, jer postoji period hlađenja pre nego što razgovarate o većini pitanja. Mnogi kažu da tinejdžeri ne vole porodične sastanke, ali iskustvo govori suprotno: oni koji ih praktikuju kažu da naizgled nezainteresovani tinejdžeri kasnije pričaju prijateljima da bi i oni trebalo da imaju sastanke sa porodicom. Na webinaru "Porodični sastanci - učenje deljenja odgovornosti i rešavanja problema" učesnici imaju prilike da saznaju kako se vode Porodični sastanci prema Pozitivnoj disciplini, šta deca (i svi članovi porodice) uče na njima i kako izbeći 6 zamki tokom porodičnih sastanaka, kako bi svi poželeli da ih održavaju redovno. Tokom webinara realizovaćemo praktične vežbe: "Priprema, pozor, sad!"; "Dnevni red porodičnih sastanaka", "Kako ostati fokusiran na traženje rešenja a ne krivca" i Mindfulness vežbu "Svesno mirisanje". Prijave se šalju na mail teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.09.2020. Cena učešća je 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur. Uz webinar učesnici dobijaju radni materijal i Plakat Porodični sastanci, koji mogu da odštampaju i stave na vidno mesto u svom domu, kako bi ih podsetio na dogovore i sledeći termin sastanka.Autor i realizator webinara je sertifikovani edukator za roditelje u oblasti Pozitivne discipline, Dijana Radojković, pedagog.

Pročitaj više
Pozitivna disciplina u porodici

Pozitivna disciplina u porodici

13.08.2020

Da li se osećate izazvano kada: - dete neće da se obuče? neće da jede? -se svađate oko sakupljanja igračaka, pranja zuba i odlaska u krevet? -se dete inati, prkosi i drsko odgovara? -stalno negde kasnite? -ponašanje vašeg deteta u javnosti izaziva prekorne poglede drugih? Razumemo vas u potpunosti! Većina roditelja dece uzrasta do 10 godina muku muči sa ovakvim i sličnim problemima. Pozitivna disciplina je pristup namenjen roditeljima koji tragaju za roditeljskim veštinama, efikasnim na ''duge staze'', koje ohrabruju decu da misle svojom glavom, postanu odgovornija i u većoj meri poštuju sebe i druge. Sadrži tehnike koje uvažavaju i decu i roditelje a koje nisu zasnovane na kazni, nego naprotiv, unose blagost i odlučnost u roditeljstvo. Istovremeno pomažu roditeljima da shvate suštinu dečijeg neprihvatljivog ponašanja, unose više radosti u dom i pružaju roditeljima osećaj uspešnosti. Trening roditeljskih veština POZITIVNA DISCIPLINA U PORODICI namenjen je roditeljima dece uzrasta od 1 do 10 godina. Zašto baš trening? Klasičnim programima za roditelje, predavanjima, čitanjem knjiga, blogova, razgovorima sa prijateljima, nedostaje ključna tačka, učenje koje na taj način stičemo često ne stvara uvide koji omogućavaju promenu u ponašanju. Upravo iz tog razloga, trening je zasnovan na ISKUSTVENIM VEŽBAMA, najefikasnijem načinu dolaska do promene. Iskustvenim vežbama na treningu UČIMO ČINEĆI, a ne pasivno slušajuči, čitajući… Online trening je *zabavan je jer je iskustven. Kreiran je sa ciljem Vašeg aktivnog učestvovanja (i učenja), umesto klasičnog ’’pasivnog’’ primanja teorijskog znanja. * informativan jer ćete biti u prilici da naučite ’’kako svet posmatrati očima deteta’’ putem Vašeg ličnog iskustva i kroz učenje čuvenog Alfreda Adlera, Rudolfa Drajkursa, Džejn Nelsen (svetski poznatog autora serije priručnika za roditelje na temu Pozitivne discipline) *koristan jer ćete biti u prilici da naučite brojne konkretne roditeljske veštine i strategije koje ćete koristiti u svakodnevnom životu! U podržavajućem okruženju grupe, roditelji postaju svesni kako osećaju, razmišljaju, šta odlučuju o raznim pitanjima o kojima raspravljamo. Iskustvene vežbe povezuju emocije i misli kako bi stvorili novo uverenje. Novo uverenje utiče na način na koji sada vidimo određeni problem i ima dugotrajan efekat na promenu ponašanja. Tokom online treninga učesnici imaju priliku da upoznaju roditelje sa istim ili sličnim dilemama i teškoćama te se osećaju manje izolovano i usamljeno. Nakon online-treninga znaćete kako da: - smanjite borbu moći, obezbeđivanjem saradnje i obostranog poštovanja između vas i deteta - vaspitavate decu da budu odgovorna, poštuju sebe i druge, budu snalažljiva - ne budete popustljivi, a ni strogi - otkrijete uzroke i efikasno reagujete na dečije neprihvatljivo ponašanje - smanjite rivalstvo među decom, izbegavajući ulogu sudije a istovremeno pomažući im da ovladaju dugoročnim veštinama rešavanja konflikta - koristite moć Porodičnih Sastanaka Voditelji online treninga: Žana Erdeljan, psiholog, međunarodno sertifikovani edukator za roditelje u oblasti pozitivne discipline (CPDPE), član Asocijacije za Pozitivnu Disciplinu (PDA) Dijana Radojković, pedagog, međunarodno sertifikovani edukator za roditelje u oblasti pozitivne discipline (CPDPE) Trening je 7-nedeljni i organizuje se sredom 18-20h Trening počinje 30.septembra 2020. Datumi susreta: 07.10.; 14.10.; 21.10.; 28.10.; 04.11.; 11.11. i 18.11. Učestvovanje u online-treningu uključuje: radni materijal (PDF) KOMPLET PD KARTICA: ''47 kartica kojima razvijate vaše roditeljske veštine'' /poslaćemo ih poštom na vašu kućnu adresu. Trening će se realizovati putem Zoom-platforme. Zbog specifičnosti rada i zaštite privatnosti učesnika, susreti neće biti snimani. Konačni rok za prijave je 20.septembar.2020. Prijava treba da sadrži: ime i prezime roditelja, uzrast deteta/dece i kontakt telefon i šalje se na: pozitivnadisciplinans@gmail.com Nakon registrovanja prijave poslaćemo vam podatke o načinu rezervacije mesta na treningu. Prijavu smatramo konačnom uplatom celokupnog iznosa, nakon čega šaljemo pristupni Zoom-link Za sve dodatne informacije i prijave: 064/13-13-620 (Dijana), 064/175-15-81 (Žana)

Pročitaj više
Biti dobar roditelj (ne znači biti strog prema sebi)

Biti dobar roditelj (ne znači biti strog prema sebi)

04.08.2020

Ono što je, najčešće izazovno za roditelje je što često ne uspevaju da se udube u motive i razvojne karakteristike deteta u trenutku nekog izazova, već su tada fokusirani samo na pojavne oblike – njihovo ponašanje, ili neki postupak. U tom trenutku se, kao reakcija na nepoželjni postupak, aktiviraju se osećanja roditelja, podstaknuta sopstvenim sećanjima na slične situacije iz svog detinjstva ili na situacije koje su mu poznate iz iskustva drugih roditelja. Tada, umesto da se aktiviraju mehanizmi empatije, aktiviraju se strahovi, a kao posledica tih strahova, roditelji reaguju intuitivno: nesvesno, oni pokušavaju da zaštite svoje dete od zamišljene opasnosti. Istovremeno, pokušavaju da izbegnu osećaj da nisu dobri roditelji i da ne rade ono što se od njih "očekuje". Tačnije, da izbegnu zamišljeni (ili stvarni) osećaj krivice i promašenosti. Ukoliko ste zaglavljeni u ovakvom negativnom začaranom krugu, vreme je da pružite sebi veću podršku. Većina nas samo obećava sebi kako će biti bolji. Ali, biti strog prema sebi ne čini roditelje boljima. Na webinaru "Biti strog prema sebi ne znači biti dobar roditelj", koji je deo sedmomesečnog programa "Razumeti tinejdžera znači razumeti sebe", ćemo se baviti samoohrabrenjima, pružaćemo međusobnu podršku, kako bismo bili spremniji da pružimo ohrabrenja našoj deci. Tokom webinara ćemo učiti o tinejdžerima i njihovim izazovima, a kroz vežbe "4 vrste ohrabrenja", "Šta radim kada osećam strah/tugu/ljutnju?" i "Znatiželjna pitanja" ćemo učiti kako da bolje prepoznajemo svoja osećanja, osećanja drugih i kako da ohrabrimo sebe i svoje tinejdžere i pomognemo im da donose sopstvene zaključke o sebi i svetu oko sebe. Mindfulness vežbe su deo svakog webinara ovog programa, te će ovog puta na redu biti vežba "Svesno slušanje". Webinar se odvija iz dva dela u trajanju od po 1,5 sat, preko Zoom aplikacije. Mesta se rezervišu uplatom kotizacije u iznosu od 2.500 rsd. ili za učesnike iz inostranstva, plaćanje je moguće preko paypala u iznosu od 25 eur. Rok za prijave i rezervacije: 15.08.2020. Prijave se šalju na mail teenpozitivnadisciplina@gmail.com. Nakon prijave i uplate rezervacije, učesnici dobijaju link za webinar. Za sve dodatne informacije i prijave: teenpozitivnadisciplina@gmail.com ili 064/13-13-620 (Dijana) Autorka i voditeljka programa: Dijana Radojković, pedagog, sertifikovani edukator za roditelje u oblasti Pozitivne discipline (CDPDE) i Mindfulness trener.

Pročitaj više