Kao da roditeljstvo već ionako nije dovoljno teško

Blog >>

Sve se preko noći promenilo. Odjednom, čitav svet drhti zbog pretnje novog, nepoznatog virusa. To je zastrašujuće.

Ali, strah može biti gori od samog virusa, za većinu nas. Sve smo saznali i čuli po stotinu puta. Većina nas neće biti direktno zaraženo, a naša deca su zaštićena svojom prirodnom otpornošću.

Ipak, uhvatimo sebe kako smo opsednuti virusom, pratimo vesti 24/7, otvaramo svaku informaciju, proverenu ili ne. Tragamo za sigurnošću, za nečim što će smanjiti naš strah. Ali, ne postoji potpuna sigurnost, i takva strategija kreira još više anksioznosti.

I, pošto su naša deca toliko osetljiva na naše raspoloženje, oni ga „hvataju“ i tako i sami upadaju u anksioznost. Pogodite šta deca rade kada su anksiozna? Ona pokazuju svoje emocije koje ne umeju da izraze rečima. Drugačije rečeno, ponašaju se neprihvatljivo, i - najčešće pritiskaju naše dugmiće. A oni to odlično znaju, zar ne? I, naravno, pošto smo i mi već pod tenzijom, teško da ćemo odgovoriti na ta ponašanja sa taktom i strpljenjem. Strah je taj koji nas gura ka nesvesnom reagovanju i udaljava nas sa puta svesnog roditeljstva.

Šta možemo učiniti kada osetimo da nas preplavljuju briga i strah?

Možemo da preuzmemo odgovornost za regulisanje svog ponašanja i reagovanja.

Evo nekih predloga. Pokušajte, i videćete da je moguće uhvatiti konce svog života koji su se razleteli na sve strane tako da vam se čini da je nemoguće pohvatati ih J:

  1. Koristite dugme za pauzu: STANI, ZAMRZNI MISLI - o čemu god da mislite, i UDAHNITE I IZDAHNITE duboko nekoliko puta. To će spustiti nivo hormona stresa i čuvaće vas od naglog i nesvesnog reagovanja, i omogućiće vam da izaberete kako da odgovorite na brigu. Osećanja su samo deo ljudskog bića, baš kao što su to ruke ili noge. I baš kao ostalim delovima tela, možete da odlučite šta ćete sa njima raditi.
  2. PRIMETITE DA JE VAŠE ZABRINUTO RASPOLOŽENJE POKRENUTO VAŠIM MISLIMA: Koje misli uzrokuju da sada osećate brigu? Primetite da brinete o nečemu što može da se desi u budućnosti. U stvari, verovatnije je da neće. Naše misli o budućnosti često nisu realne – mi ne možemo znati šta nam donosi budućnost. Prema tome, brinuti sada neće biti od pomoći ni u sadašnjem trenutku, niti u budućem, šta god se desilo.
  3. UMIRITE SVOJ UM – osvestite svoje misli i preuzmite kontrolu nad njima. Pronađite lek za te brižne misli. Najbolji protivotrov za strah je IZGOVORITI ili POMISLITI ZA SEBE rečenicu: „Ja to mogu podneti.“ To je zato što je strah osećanje da nećemo moći podneti nešto što može da se desi. Ali, u stvari, vi to možete, šta god to bilo. Imate nepresušne unutrašnje resurse. Možete učiniti i teške stvari. Naravno da ne želite da se dese urgentne ili tragične stvari, ali ako budete morali, vi ćete ih nekako savladati. Anksioznost će vas samo učiniti još očajnijim/očajnijom u sadašnjem trenutku i manje sposobnim/sposobnom ako se neželjena stvar ipak desi.

Zato upotrebite rečenicu: „Ja to mogu podneti.“ I dodajte: „Mi smo sigurni. Zadržimo mir i nastavimo dalje.“ Šta god bude koristilo da umiri vaš um.

  1. OHRABRITE sebe i svoju porodicu.

Preuzmite odgovorne zdravstene mere. Onda se opustite. Negujte pozitivnost i uživajte u svojoj porodici.

  • Odbijte da virus uđe u vaše telo. Perite ruke. Ne dodirujte lice.
  • Odbijte da virus uđe u vaš dom. Ostanite kod kuće, pa ga nećete uneti. Ako morate da izađete, koristite rukavice i socijalnu distancu. Obrišite kvake na vratima i pakovanja namirnica alkoholom.
  • Odbijte da zarazite vaš um strahom. Brzo saslušajte osnovne vesti i isključite ih. Zaista. Dovoljno je proveravati novosti na proverenim izvorima informacijama jednom ili dva puta dnevno. Kada ste jednom oprali ruke, ne činite to opet, zar ne? Zašto bismo drugačije mislili o vestima?
  • Negujte pozitivnost. Uključite muziku i igrajte. Radite nešto kreativno. Kuvajte nešto ukusno i nahranite one koje volite. Kreativnost i uživanje može potpuno da promeni raspoloženje – iz očaja do osećaja radosti i nade.
  • Konektujte se sa svojim voljenim bićima, i sa onima sa kojima živite i sa onima koji su udaljeni od vas. Istraživanja pokazuju da je konekcija efektna kao lek protiv stresa, i to i za naše raspoloženje i za naše fizičku dobrobit.
  • Izražavajte zahvalnost. Biti na okupu, posebno sa decom može biti zamorno, pa proverite da li koristite prilike da svi, i vi i vaša deca imate periode mira i tišine. Najvažnije od svega, sebi i svima oko vas – izrazite zahvalnost. Ovo nije običan život. Ovo je teško, neobično vreme, i svi moramo da pomognemo jedni drugima da ga proživimo.

 

  1. SVESNO BIRAJTE LJUBAV umesto straha.

Najveća opasnost pandemije je da naš instikt za preživljavanje počinje da preti našoj saosećajnosti. Zarazni strah povređuje naša srca. Zato, svesno otvaranje naših srca je protivotrov za strah. U stvari, svaki izbor je u suštini izbor između straha i ljubavi. Birajte ljubav.

Pozovite svoju porodicu i prijatelje da šire ljubav i saosećajnost. Zakažite grupni video poziv za virtualno okupljanje porodice.

Ako idete u prodavnicu, pitajte komšiju koji je sam u karantinu da kupite potrebne namirnice i za njega.

Popričajte sa porodicom o tome kako možete doprineti da drugi ljudi ostanu zdravi, podrškom medicinskom osoblju i ljudima koji su vulnerabilni.

Kada primetite da se neko oseća uplašeno, razvijajte pozitivno ponašanje da biste sebe ohrabrili. Na primer, pošaljite pozitivne misli nekome kome je potrebno saosećanje u ovom trenutku. Hoće li oni to osetiti? Možda. Ne može naškoditi ako pokušate. A vi ćete to zasigurno osetiti. Studije o ljubavnoj brižnoj meditaciji pokazuju da kada osetimo ljubav, osećamo se srećniji i manje anksiozni. Naše telo se opušta, omogućava parasimpatičkom nervnom sistemu da preuzme i optimizuje naš imuni odgovor.

Praktikovanje ljubavi održava nas zdravijim. A koje je bolje vreme za to, nego vreme pandemije? Možda mi ne želimo da živimo u ovako „interesantna“ vremena. Ali, nije naše da odlučimo o tome. Naše je da odlučimo šta da radimo sa vremenom koje nam je dato.

Janet Landsburry

Tekst prevela i prilagodila: Dijana Radojković « Nazad

AKTUELNOSTI

Najnovija dešavanja i aktuelnosti

Ohrabrenja

Ohrabrenja

18.07.2020

Ohrabrenje je kad neko prepozna i tačno definiše kako se osećam, bez namere da popravlja, prepravlja ili podceni moj doživljaj. Mnogi roditelji, želeći im najbolje, svojim postupcima obeshrabruju decu. Tada rade umesto njih, popravljaju njihove greške ili ih spašavaju. Webinar/radionica “Ohrabrenja su potrebna tinejdžerima i roditeljima” će vam pomoći da izbegnete zamke obeshrabrenja i da ih zamenite ohrabrenjima. Učvrstićete poverenje svog deteta, ostvariti veću bliskost i iskrenu komunikaciju.Ohrabrenja pomažu deci da razviju hrabrost – hrabrost da rastu i razviju se u ljude koji žele da budu sposobni, rezilijetni, da uživaju u životu, da budu srećni članovi koji doprinose drušvu i, kako je Rudolf Drajkurs rekao „koji imaju hrabrosti da budu nesavršeni“, da se osećaju slobodni da prave greške i uče iz njih.Kroz iskustvene vežbe, učesnici imaju priliku da nauče 4 vrste ohrabrenja: Emocionalna ohrabrenja, Ohrabrenja kojima podstičemo decu u rešavanju problema, Ohrabrenja kojima cenimo trud i postignuće i Ohrabrenja kojima izražavamo zahvalnost. Učešćem na webinaru, učesnici dobijaju Pdf radni materijal, plakat "Bezuslovno roditeljstvo nije permisivno", kao i domaći zadatak. Autorka, zauzvrat, šalje povratne informacije i dodatne savete pomoću kojih se obezbeđuju održivi rezultati učenja. Prijave na teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.07.2020. Cena učešća: 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur. 

Pročitaj više
Ohrabrenja

Ohrabrenja

18.07.2020

Ohrabrenje je kad neko prepozna i tačno definiše kako se osećam, bez namere da popravlja, prepravlja ili podceni moj doživljaj.   Mnogi roditelji, želeći im najbolje, svojim postupcima obeshrabruju decu. Tada rade umesto njih, popravljaju njihove greške ili ih spašavaju. Webinar/radionica “Ohrabrenja su potrebna tinejdžerima i roditeljima” će vam pomoći da izbegnete zamke obeshrabrenja i da ih zamenite ohrabrenjima. Učvrstićete poverenje svog deteta, ostvariti veću bliskost i iskrenu komunikaciju. Ohrabrenja pomažu deci da razviju hrabrost – hrabrost da rastu i razviju se u ljude koji žele da budu sposobni, rezilijetni, da uživaju u životu, da budu srećni članovi koji doprinose drušvu i, kako je Rudolf Drajkurs rekao „koji imaju hrabrosti da budu nesavršeni“, da se osećaju slobodni da prave greške i uče iz njih. Kroz iskustvene vežbe, učesnici imaju priliku da nauče 4 vrste ohrabrenja: Emocionalna ohrabrenja, Ohrabrenja kojima podstičemo decu u rešavanju problema, Ohrabrenja kojima cenimo trud i postignuće i Ohrabrenja kojima izražavamo zahvalnost. Učešćem na webinaru, učesnici dobijaju Pdf radni materijal, plakat "Bezuslovno roditeljstvo nije permisivno", kao i domaći zadatak. Autorka, zauzvrat, šalje povratne informacije i dodatne savete pomoću kog se obezbeđuju održivi rezultati učenja. Webinar se odvija u dva dela: I deo – 23.07.2020. od 19 do 20:30h, i II deo – 24.07.2020. od 19 do 20:30h.,preko Zoom aplikacije. Prijave na teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.07.2020. Cena učešća: 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur.

Pročitaj više
Pričajmo o osećanjima

Pričajmo o osećanjima

13.06.2020

Da li i vi mislite da pokazivati i pričati o osećanjima znači biti slab, "preosetljiv"? Mislite da osećanja smetaju produktivnom životu, efikasnom funkcionisanju? U ulozi roditelja - vlada mišljenje da pokazati osećanja pred decom može da ugrozi roditeljski "autoritet". Istina je na sasvim suprotnoj strani! Savremena naučna saznanja ističu važnost učenja o emocijama, osećanjima i samoregulaciji. Ovo je posebno značajno u odnosima sa našom decom. Svaki roditelj bi voleo da ima iskrene i otvorene odnose sa svojom decom. Ovo je posebno značajno u periodu kada deca ulaze u period adolescencije, i kada društvo vršnjaka i život izvan porodice postaje sve važniji, a kontakti sa roditeljima sve ređi. Na radionici „Pričajmo o osećanjima“ ćemo učiti: - o razlici između emocija i osećanja - o tome kako emocije utiču na naše odluke i ponašanje - kako da naučimo da pričamo o osećanjima sa našim tinejdžerima - kako da slušamo naše tinejdžere kada nam pričaju o osećanjima, a da izbegnemo „popravljanje“ i „prosuđivanje“ - kako da pomognemo našoj deci da isprazne emocionalnu vreću i da izleče najturbulentnije emocije - praktikovanje empatije. Radionica se odvija u dva dela u trajanju od po 1,5 sat, preko Zoom aplikacije. Mesta se rezervišu uplatom kotizacije u iznosu od 2.500 rsd. Prijave se šalju na mail teenpozitivnadisciplina@gmail.com.  I nformacije i prijave: 064/13-13-620 (Dijana) Autorka i voditeljka programa: Dijana Radojković, pedagog, sertifikovani edukator za roditelje u oblasti Pozitivne discipline (CDPDE) i Mindfulness trener. Majka sam sina i ćerke, mojih najvećih učitelja:), bivših tinejdžera, a zauvek moje dece. Nakon 11 godina radioničkog rada sa roditeljima i profesionalcima u oblasti Pozitivne discipline, 6 godina rada sa roditeljima i decom u oblasti Mindfulnessa, desetine roditelja i tinejdžera na indvidualnim susretima, i nakon realizovanog sedmomesečnog programa, koji je pohađalo 14 roditelja, nastavljam sa edukacijama koje predstavljaju praktičnu primenu tri moćne oblasti - Pozitivnu disciplinu, Mindfulness i Svesno roditeljstvo. Cilj ove radionice je da se bolje upoznamo sa sopstvenim emocijama i njihovim pokretačima, da bolje upoznamo sebe, i da i svoju decu/tinejdžere upoznamo sa ovim veštinama. Na taj način ćemo se bolje povezati sa njima, unaprediti naše odnose, obezbediti osećaj pripadnosti i značajnosti, a samim tim unaprediti njihovo funkcionisanje.

Pročitaj više