POZITIVNA DISCIPLINA

POZITIVNA DISCIPLINA je pristup vaspitanju baziran na teorijskim konceptima savetovanja roditelja i nastavnika Alfreda Adlera i njegovog sledbenika Rudolfa Drajkursa. Kreiran je sa osnovnim ciljem podučavanja dece i mladih ljudi da postanu odgovorni, da poštuju druge i da jednog dana budu korisni članovi svojih zajednica.

Na osnovu čitave serije naslova pozitivna disciplina je tokom poslednjih trideset godina stekla brojne poštovaoce širom sveta, prvenstveno zahvaljujući radu iskusnog psihologa i pedagoga Džejn Nelsen (Jane Nelsen) i njenih saradnika. U svojim knjigama ona detaljno razrađuje primenu adlerijanskih principa u vaspitnoj praksi, u prvi plan ističući značaj životnih veština koje u osnovi imaju međusobno poštovanje i podsticaj razvoju dece i odraslih (roditelja, vaspitača, učitelja i dr. ). Principi pozitivne discipline jesu principi na duge staze, oni nam govore kako da prihvatanjem dečje prirode na pravi način uspostavimo kvalitetan odnos sa detetom, odnos lišen spoljašnjih motivatora-nagrada i kazni.

Pozitivna disciplina pomaže odraslima u pronalaženju mere između dve krajnosti-strogoće i popustljivosti. Prepuna je principa i konkretnih tehnika uz pomoć kojih svako od nas u odnosu sa detetom može da postane blag i odlučan, u isto vreme.

Odakle odraslima tako suluda ideja da će se deca ponašati dobro, ukoliko se pre toga osećaju loše?

(Džejn Nelsen)

 

Za razliku od tradionalnog shvatanja o oblikovanju dečijeg ponašanja putem nagrade i kazne,  pristup pozitivne discipline zastupa verovanje da je cilj svakog ponašanja postizanje toga da nekome pripadamo i značimo u okviru društvenog okruženja. Dete koje oseća da pripada, da je uvaženo i sposobno adekvatno će se i ponašati. Svaki oblik neprihvatljivog ponašanja prostiče iz relacije odrasli-dete, u kojoj je dete obeshrabreno tj. ne veruje da u dovoljnoj meri pripada i da ima ikakav značaj, pa zbog toga ima pogrešno uverenje o načinu na koji to može da izmeni.


Džejn Nelsen daje sledeće kriterijume za efikasnu disciplinu koja se uči:

  1. Pomaže deci da razviju osećaj povezanosti.
  2. U isto vreme predstavlja poštovanje i podršku ( blaga i odlučna osoba )
  3. Efikasna je na duge staze ( uzima u obzir dečije mišljenje, osećanja, učenje, kao i dečje viđenje sebe i sveta koji ga okružuje)
  4. Uči decu važnim socijalnim i životnim veštinama (poštovanju, brizi za druge, rešavanju problema i saradnji)
  5. Poziva decu da otkriju za šta jesu sposobna (podstiče konstruktivno korišćenje lične moći i autonomije)

 

ŠTA NIJE POZITIVNA DISCIPLINA

- Pozitivna disciplina nije preterano popustljivo vaspitanje dece.
- Pozitivna disciplina nije to da detetu dozvolite da radi sve što poželi.
- Pozitivna diciplina se ne sastoji u tome da nema pravila, ograničenja ili očekivanja.
- Pozitivna disciplina nisu kratkoročne reakcije ili alternativne kazne fizičkom kažnjavanju.


ŠTA JESTE POZITIVNA DISCIPLINA

  • Pozitivna disciplina jesu dugorična rešenja koja razvijaju samodisciplinu kod dece.
  • Pozitivna disciplina jeste jasno saopštavanje vaših očekivanja, pravila i ograničenja.
  • Pozitivna disciplina jeste to da sa detetom izgradite odnos koji će biti pun uzajmnog poštovanja.
  • Pozitivna disciplina jeste to da dete podučite veštinama koje će trajati ceo život.
  • Pozitivna disciplina podrazumeva povećanje sposobnosti i samopouzdanja  deteta kako bi samostalno moglo rešiti problematične situacije.
  • Pozitivna disciplina podrazumeva da dete naučite pristojnosti, nenasilju, empatiji, samopoštovanju, ljudskim pravima i poštovanju prema drugima.


MITOVI O DISCIPLINI

Konvencionalno razmišljanje (mišljenje većine ljudi) о disciplini prepuno je mitova i grešaka o značenju pojma disciplina, na šta se ona odnosi , kako se sprovodi i koji oblik discipline utiče na pozitivne promene u ponašanju dece.
Kada roditelji i/ili vaspitači kažu da su probali ''sve što su mogli'', uglavnom misle na sledeće:

  • Tajm-aut, izolovanje, isključivanje
  • Uskraćivanje privilegija
  • Držanje lekcija
  • Zakeranje
  • Pretnje (poneki ih nazivaju i upozorenja), brojanje do tri
  • Batine, šamari, vučenje za uvo
  • Postiđivanje, okrivljavanje, etiketiranje (''bezobrazniče'', ''bezobraznice'')
  • Javno postiđivanje (stajanje u ćošku, dobijanje ''medalje'', crvenog kartona za bezobrazluk ili neki drugi oblik ''discipline'' kojoj prisustvuju svedoci- vršnjaci)
     

Ostali oblici pripradaju podgrupi-nagrada:

  • Potkupljivanje novcem
  • Omiljenom hranom, slatkišem
  • Zvezdice, nalepnice, pečati, smajliji
  • Obećanja
  • Nagrade
  • Posebne privilegije: sedenje uz vaspitača samo za decu koja su ''dobra'' ili koja su sakupila dovoljno poena...

Na duge staze kako kazne, tako i nagrade u najboljem slučaju su neefikasne, a u najgorem- štetne.

Zašto ne nagradama i kaznama?

I nagrade i kazne, često zavode-na kratke staze one su efikasne. Npr. nakon batina dete nakratko prestaje neprihvatljivo da se ponaša. Takođe, nakon nagrade lepo ponašanje je često prisutno. Ali, brzo i nestaje. Ono sa čime i odrasli i deca imaju problem, jeste činjenica da se neprihvatljiva ponašanja javljaju iznova. Praćena su često batinama jačeg intenziteta ili većom nagradom-ne bi li se dostigao pozitivan efekat  prošlog puta.
I nagrade i kazne koriste se jako dugo - i prenose se kao jedini modeli reagovanja sa generacije na generaciju. Mnogim roditeljima i vaspitačima nisu poznati drugačiji načini reagovanja.
Nagrade i kazne su svima poznate, zahtevaju minimalno mentalno angažovanje i planiranje, i veoma lako se primenjuju u izazovnim, problematičnim situacijama. U stvari, često se primenjuju refleksno.
Odraslima pružaju osećaj moći i kontrole, koji momentalno ublažava bazični osećaj ljutnje ili frustriranosti.

Mnogi vaspitači i roditelji prihvataju činjenicu da je kazna loša. Međutim, na nagradu gledaju mnogo pozitivnije. Posticaj u vidu nagrade prihvatljiv je način motivisanja za mnoge. Oni pogrešno veruju da je pravi način da se dete ohrabri i učini da se oseća bolje-pohvala i materijalna nagrada.

Istina je da nagrade i kazne obeshrabruju decu, slabeći njihovu motivaciju da uče i da sarađuju.
Nagrade uče decu da reaguju na spoljašnji lokus kontrole. Drugim rečima, ona uče da čine stvari samo zbog nagrade. Ovakvo ponašanje odrsale čini odgovornima-ne decu!

Jedan od osnovnih principa Pozitivne discipline je da učimo decu da ispravno postupaju zbog intrinzičnog (unutrašnjeg) osećaja dobrote zbog učinjenog i da daju svoj aktivan doprinos društvu. Uvreženo je mišljenje da su nagrade najbolji motivatori. Zaista, večina dece biće motivisana nagradom neko izvesno vreme. Uzgred, jeste li primetili da nakon nagrade deca želenovu, ovog puta- veću nagradu? Jedan deo njih pregovaraće pre nego što bilo šta učini, dok će drugi deo odbijati da učini ono što se od njih zahteva. Jedno je sigurno, pre bismo bili u društvu dece koja poseduju samo-disciplinu nego sa onom koja zavise od nagrade ili kazne odraslog.


Značenje reči DISCIPLINA

Reč disciplina potiče od lat reči discipulus i znači učiti, podučavati.
Disciplina i kažnjavanje nisu su sinonimi. Kažnjavanje je nešto bolno ili ponižavajuće. Uvek kažnjava osoba koja je moćnija od druge, sa željom da se ponašanje manje moćne osobe promeni. Na duge staze ona ne uči decu ono što bi odrastao želeo da ih nauči.  Deca uvek razmišljaju,osećaju i nakon toga donose odluke o ljudima i događajima koji ih okružuju. Kada ih kaznimo, njihova odluka često ima veze sa izbegavanjem kazne ubuduće,prkošenjem ili udovoljavanjem drugima.


NAGRADE I KAZNE NISU EFIKASNE U STVARANJU DUGOROČNIH POZITIVNIH PROMENA U PONAŠANJU DECE.

Kako bi bilo da reč DISCIPLINOVANJE zamenimo rečju UČENJE u svakodnevnom životu?

Umesto što tragamo za ''adekvatnim načinom disciplinovanja'' malog Stefana koji baca igračke ili gura drugo dete (koje neretko podrazumeva neki od oblika kazne), mogli bismo se fokusirati na moguće načine učenja Srefana drugačijim, mnogo humanijim načinima rešavanja njegovog problema. Koji način bi,po Vama, bio efikasniji na duge staze?

Počnite da se menjate tako što neke reči zamenjujete nekim drugim rečima. Biće to prvi korak u promenama stavova prema nekim temama. Umesto ''Budalo-opet si pogrešila! Nikad ništa ne radiš kako treba'' recite sebi '' Napravila sam grešku- kakva je to divna šansa za učenje!''

Promena reči koje koristite da biste opisale decu sa kojom radite, njihove roditelje, koleginice, uspone i padove u svakodnevnom životu možda Vam se ne čini kao revolucionarna disciplinska alatka, ali promena Vašeg rečnika menja Vaš stav, ponašanje i odnos prema ljudima i stvarima koji Vas okružuju.
A ova vrsta promene menja sve!

Ovo su samo neki primeri kako promena reči može da promeni stav – i način reagovanja:

Umesto:

Recite:

Ovo dete je tako teško! Ovo dete je obeshrabreno!
Nemanja svima naređuje Nemanja zaista ima kvalitete vođe
Jana je tako tvrdoglava Jana je definitivno istrajno dete
Ovo dete je jako cmizdravo Ovom je detetu zaista potrebna pozitivna pažnja

 

POZITIVNA disciplina motiviše decu da sarađuju, da žele da se ponašaju ispravno i da oberučke prihvate šansu da daju svoj doprinos grupi, svojim drugarima, svojim porodicama. Ova vrsta discipline zasniva se na učenju, na stavu koji omogućava odraslima da one karakteristike dece koje su manje poželjne dožive kao šansu za promenu i rast, kao i na obostranom poštovanju.

 

POZITIVNA DISCIPLINA SE OSLANJA NA PODUČAVANJE, EDUKACIJU, PRIPREMU, UVEŽBAVANJE, REGULISANJE, RAZVIJANJE VEŠTINA I FOKUSIRANJE NA REŠENJA.

  • Konstruktivna
  • ohrabrujuća
  • afirmativna
  • od pomoći
  • puna ljubavi
  • pozitivna
     

DVA POGLEDA NA LJUDSKO PONAŠANJE

  Dominantna, tradicionalna praksa u porodicama i institucijama Pozitivna disciplina (pristup fokusiran na rešenja)
Ko je zaslužan za razvoj teorije? Pavlov, Thorndike, Skinner Adler, Dreikurs, Glasser, Nelsen, Lott, Dinkmeyer
Šta motiviše ponašanje? Ljudi reaguju na nagrade i kazne iz svoje okoline Ljudi imaju potrebu da pripadaju i da u socijanom kontekstu bude prepoznata njihova značajnost
Kada najviše utičemo na ponašanje drugih? U momentu odgovora na određeno neželjeno ponašanje Građenjem odnosa zasnovanom na ravnopravnom dostojanstvu, konekcijom pre korekcije
Koja su ''najmoćnija oruđa'' odraslih? Kontrola, nagrade i kazne Empatija, sagledavanje dečije perspektive, odnos saradnje sa decom, doslednost, brižnost i odlučnost u isto vreme, dugoročni ciljevi
''Poštovanje'' je... Poslušnost koja je primarna u odnosu odraslog i deteta, bitno je poštovanje i dostojanstvo odrasle osobe Obostrano, odnosi dece i odraslih zasnivaju se na ravnopravnom dostojanstvu
Odgovor odraslih na neprihvatljivo ponašanje Cenzura, izolacija, kazna Traženje rešenja a ne krivca, brižnost i odlučnost, doslednost, fokus na pogrešna uverenja u pozadini ponašanja
Odgovor odraslih na opasno i destruktivno ponašanje deteta Cenzura,izolacija, kazna Brižno i odlučno postavljanje granice, očekivanja, ograničenja, fokus na rešenja, razrada pogrešnih ciljeva, znatiželjna pitanja
Dete uči kada... Odrasla osoba ima potpunu kontrolu nad ponašanjem deteta Dete oseća da pripada i da je prepoznata njegova značajnost

Autori: Jody McVittie i Terry Chadsey; prilagodila: Deb Pysno

 


 

 

 

 

AKTUELNOSTI

Najnovija dešavanja i aktuelnosti

Ohrabrenja

Ohrabrenja

18.07.2020

Ohrabrenje je kad neko prepozna i tačno definiše kako se osećam, bez namere da popravlja, prepravlja ili podceni moj doživljaj. Mnogi roditelji, želeći im najbolje, svojim postupcima obeshrabruju decu. Tada rade umesto njih, popravljaju njihove greške ili ih spašavaju. Webinar/radionica “Ohrabrenja su potrebna tinejdžerima i roditeljima” će vam pomoći da izbegnete zamke obeshrabrenja i da ih zamenite ohrabrenjima. Učvrstićete poverenje svog deteta, ostvariti veću bliskost i iskrenu komunikaciju.Ohrabrenja pomažu deci da razviju hrabrost – hrabrost da rastu i razviju se u ljude koji žele da budu sposobni, rezilijetni, da uživaju u životu, da budu srećni članovi koji doprinose drušvu i, kako je Rudolf Drajkurs rekao „koji imaju hrabrosti da budu nesavršeni“, da se osećaju slobodni da prave greške i uče iz njih.Kroz iskustvene vežbe, učesnici imaju priliku da nauče 4 vrste ohrabrenja: Emocionalna ohrabrenja, Ohrabrenja kojima podstičemo decu u rešavanju problema, Ohrabrenja kojima cenimo trud i postignuće i Ohrabrenja kojima izražavamo zahvalnost. Učešćem na webinaru, učesnici dobijaju Pdf radni materijal, plakat "Bezuslovno roditeljstvo nije permisivno", kao i domaći zadatak. Autorka, zauzvrat, šalje povratne informacije i dodatne savete pomoću kojih se obezbeđuju održivi rezultati učenja. Prijave na teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.07.2020. Cena učešća: 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur. 

Pročitaj više
Ohrabrenja

Ohrabrenja

18.07.2020

Ohrabrenje je kad neko prepozna i tačno definiše kako se osećam, bez namere da popravlja, prepravlja ili podceni moj doživljaj.   Mnogi roditelji, želeći im najbolje, svojim postupcima obeshrabruju decu. Tada rade umesto njih, popravljaju njihove greške ili ih spašavaju. Webinar/radionica “Ohrabrenja su potrebna tinejdžerima i roditeljima” će vam pomoći da izbegnete zamke obeshrabrenja i da ih zamenite ohrabrenjima. Učvrstićete poverenje svog deteta, ostvariti veću bliskost i iskrenu komunikaciju. Ohrabrenja pomažu deci da razviju hrabrost – hrabrost da rastu i razviju se u ljude koji žele da budu sposobni, rezilijetni, da uživaju u životu, da budu srećni članovi koji doprinose drušvu i, kako je Rudolf Drajkurs rekao „koji imaju hrabrosti da budu nesavršeni“, da se osećaju slobodni da prave greške i uče iz njih. Kroz iskustvene vežbe, učesnici imaju priliku da nauče 4 vrste ohrabrenja: Emocionalna ohrabrenja, Ohrabrenja kojima podstičemo decu u rešavanju problema, Ohrabrenja kojima cenimo trud i postignuće i Ohrabrenja kojima izražavamo zahvalnost. Učešćem na webinaru, učesnici dobijaju Pdf radni materijal, plakat "Bezuslovno roditeljstvo nije permisivno", kao i domaći zadatak. Autorka, zauzvrat, šalje povratne informacije i dodatne savete pomoću kog se obezbeđuju održivi rezultati učenja. Webinar se odvija u dva dela: I deo – 23.07.2020. od 19 do 20:30h, i II deo – 24.07.2020. od 19 do 20:30h.,preko Zoom aplikacije. Prijave na teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.07.2020. Cena učešća: 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur.

Pročitaj više
Pričajmo o osećanjima

Pričajmo o osećanjima

13.06.2020

Da li i vi mislite da pokazivati i pričati o osećanjima znači biti slab, "preosetljiv"? Mislite da osećanja smetaju produktivnom životu, efikasnom funkcionisanju? U ulozi roditelja - vlada mišljenje da pokazati osećanja pred decom može da ugrozi roditeljski "autoritet". Istina je na sasvim suprotnoj strani! Savremena naučna saznanja ističu važnost učenja o emocijama, osećanjima i samoregulaciji. Ovo je posebno značajno u odnosima sa našom decom. Svaki roditelj bi voleo da ima iskrene i otvorene odnose sa svojom decom. Ovo je posebno značajno u periodu kada deca ulaze u period adolescencije, i kada društvo vršnjaka i život izvan porodice postaje sve važniji, a kontakti sa roditeljima sve ređi. Na radionici „Pričajmo o osećanjima“ ćemo učiti: - o razlici između emocija i osećanja - o tome kako emocije utiču na naše odluke i ponašanje - kako da naučimo da pričamo o osećanjima sa našim tinejdžerima - kako da slušamo naše tinejdžere kada nam pričaju o osećanjima, a da izbegnemo „popravljanje“ i „prosuđivanje“ - kako da pomognemo našoj deci da isprazne emocionalnu vreću i da izleče najturbulentnije emocije - praktikovanje empatije. Radionica se odvija u dva dela u trajanju od po 1,5 sat, preko Zoom aplikacije. Mesta se rezervišu uplatom kotizacije u iznosu od 2.500 rsd. Prijave se šalju na mail teenpozitivnadisciplina@gmail.com.  I nformacije i prijave: 064/13-13-620 (Dijana) Autorka i voditeljka programa: Dijana Radojković, pedagog, sertifikovani edukator za roditelje u oblasti Pozitivne discipline (CDPDE) i Mindfulness trener. Majka sam sina i ćerke, mojih najvećih učitelja:), bivših tinejdžera, a zauvek moje dece. Nakon 11 godina radioničkog rada sa roditeljima i profesionalcima u oblasti Pozitivne discipline, 6 godina rada sa roditeljima i decom u oblasti Mindfulnessa, desetine roditelja i tinejdžera na indvidualnim susretima, i nakon realizovanog sedmomesečnog programa, koji je pohađalo 14 roditelja, nastavljam sa edukacijama koje predstavljaju praktičnu primenu tri moćne oblasti - Pozitivnu disciplinu, Mindfulness i Svesno roditeljstvo. Cilj ove radionice je da se bolje upoznamo sa sopstvenim emocijama i njihovim pokretačima, da bolje upoznamo sebe, i da i svoju decu/tinejdžere upoznamo sa ovim veštinama. Na taj način ćemo se bolje povezati sa njima, unaprediti naše odnose, obezbediti osećaj pripadnosti i značajnosti, a samim tim unaprediti njihovo funkcionisanje.

Pročitaj više