Blog >>

Verujte u tinejdžera

Da li su i vama, kada ste bili tinejdžer govorili „Ti zaista misliš da ćeš baš ti uspeti, kad niko do sad nije?“ ili „Nema šanse da u tome uspeš!“, ili „Šta ti misliš, ko si ti? Neko baš poseban, genije..?“

A potom se odjednom „probudite“ u telu odrasle osobe, prilično nesigurne, povučene, koja se usteže da zatraži nešto za sebe, koja lako ustaje u odbranu drugih ili svetske pravde, ali nikako – u sopstvenu odbranu.. Osoba koja nije sigurna šta želi, a kad i zna, nije u stanju da se izbori za to. Tužno. Često smo u prilici da savetujemo druge kako bi trebalo da postupe, kako treba da se bore za sebe, a pri tom, nismo u stanju isto to da primenimo u sopstvenom životu. Odakle ovaj defanzivni stav? Nedostaje nam samopouzdanje, ali zašto?


Verujte u decu

U Pozitivnoj disciplini postoji alatka „Verujte u decu“. Verovati u dete znači imati veru u njegove kapacitete. Roditelj može rečima i postupcima da pokaže da veruje da dete može da uspe, da ima snagu i sposobnost da uradi šta god želi. Ono što je skoro magično je sledeće: možemo reći detetu da verujemo da ono može da uspe (o čemu god da je reč), čak i kada nismo sasvim sigurni da je tako. Ovo zovemo „blanko investicijom“ u detetove snage.

Naučite dete zauzimanju stanovišta drugih - prošetajte u njegovim cipelama

U radu sa roditeljima tinejdžera, došla sam do otkrića da svi imaju sličnu poteškoću: veoma im je teško da razumeju stanovište svoje dece.

Ova veština se stiče iskustvom, a to iskustvo nosimo, ili ne, iz svoje porodice. I tu je glavni kamen spoticanja: ne možemo deci dati nešto što ni sami nemamo. Promenom perspektive, možemo usvojiti ovu veoma važnu veštinu, a potom je primeniti i uneti i u odnos sa našom decom.

Pročitajte kako. 


Kao da roditeljstvo već ionako nije dovoljno teško

Strah može biti gori od samog virusa, za većinu nas. Sve smo saznali i čuli po stotinu puta. Većina nas neće biti direktno zaraženo, a naša deca su zaštićena svojom prirodnom otpornošću. ipak, strah nas trese i teško nam je da ga obuzdamo, pa smo napeti i nervozni. Jednom rečju, anksiozni.

Pošto su naša deca toliko osetljiva na naše raspoloženje, oni ga „hvataju“ i tako i sami upadaju u anksioznost. Pogodite šta deca rade kada su anksiozna? Ona pokazuju svoje emocije koje ne umeju da izraze rečima. Drugačije rečeno, ponašaju se neprihvatljivo, i - najčešće pritiskaju naše dugmiće. A oni to odlično znaju, zar ne? I, naravno, pošto smo i mi već pod tenzijom, teško da ćemo odgovoriti na ta ponašanja sa taktom i strpljenjem. Strah je taj koji nas gura ka nesvesnom reagovanju i udaljava nas sa puta svesnog roditeljstva.

Šta možemo učiniti kada osetimo da nas preplavljuju briga i strah?

Možemo da preuzmemo odgovornost za regulisanje svog ponašanja i reagovanja.


Najbolji poklon

Kraj godine je period kada smo fokusirani na pronalaženje savršenih poklona za našu decu u želji da im se zacakle oči i da unesemo magiju u njihove živote. Ne treba, ipak, zaboraviti da je prava magija nešto što se već nalazi u kući.

Na kraju krajeva, bez obzira za koji materijalni poklon naša deca misle da će ih učiniti srećnim, poklon koji oni zapravo žele jeste naše prisustvo – pažljiv, prisutan, emocionalno širokogrudan roditelj, koji ima osećaj za humor, mirno postavlja granice, ostaje pažljiv čak i ako dete dobije slabiju ocenu, i hrabri dete kada se oseća tužnim. Samo onaj roditelj koji je posvećen sopstvenom razvoju sposoban je i da umiri oluju umesto da je pojača onda kada ga njegovo dete „pritiskom na dugmiće“ namerno izaziva.


(Po)noćna ćaskanja

Leto je moje omiljeno godišnje doba. Oduvek. Mislim, i kad sam bila dete i kad sam bila devojka, a i sad. Mislim, u različitima periodima, iz različitih razloga, ali omiljeno mi je leto. Jedino što mi je uvek smetalo to su sićušna stvorenjca koja mi remete san. Skoro svake noći, svakog leta, i obično – tačno u 3h počinje bitka. Oni se bore za kap moje krvi a ja za nepreknut miran san. Mrtva trka. Probudi me svrab i pomisao „Evo ih, opet! Mora da je 3h!“ I tako, iz godine u godinu. A nisam ni slutila da ću se buditi noću i iz drugih razloga, onih slatkih. Onda, kada sam postala majka.


Želite da dete postane odgovorno? Ne koristite kazne!

Šta znači kada kažemo da dete treba da preuzme odgovornost za svoje ponašanje?
Naše tumačenje bi bilo da dete preuzima odgovornost za svoje postupke bez stalnih ponavljanja, upozoravanja ili ispravljanja i bez obzira da li je odrasla osoba prisutna ili nije. Zaista, nije reč o tome da MI dete smatramo odgovornim. Ono što mi zapravo želimo jeste da naše dete zakorači ka odgovornosti, da SEBE smatra odgovornim. Jednom kada preuzme odgovornost, prestaje biti važno da li ga mi smatramo odgovornim.


Zašto NE pohvale?

Roditelje na našim treninzima ne začudi preterano konstatacija da kaznama nije mesto u pristupu pozitivne discipline, ali se poprilično iznenade kada saznaju da nema mesta ni pohvalama.
„Zašto ne pohvale? Šta je toliko loše u njima?“. Krenimo redom…


U kom se stilu najviše pronalazite kao roditelj?

Mnoge roditelje muči osećaj krivice. To je zato što ili previše kontrolišu decu (‘’Ja sam gazda”) ili su previše popustljvi (”Zovite me plašljivko”). Neki roditelji predstavljaju kombinaciju kontrole i popustljivosti, kolebaju se između ova dva ekstrema, ali nisu istrajni. Roditelji Pozitivne Discipline ne pripadaju nijednom od ova dva tipa. Oni primenjuju odlučnost zajedno sa blagošću. Koji od navedenih stilova vama odgovara?


Tinejdžeri i roditelji-moramo li biti protivnici?

Tinejdžersko doba godinama izaziva pažnju i dileme. Dete se vrlo brzo, takoreći preko noći menja, što se primećuje u fizičkom izgledu, ponašanju i promenljivom raspoloženju. Ove promene roditelji i nastavnici često doživljavaju lično i imaju poteškoća kako da se prema tome postave. U stvari, teško im je da promene svoje ponašanje prema deci. Odrasli su ti koji bi trebalo da prate promene kod dece jer deca, jednostavno, nemaju takvu perspektivu


Šta je, u stvari, tinejdžerima potrebno od roditelja?

Kako adolescenti ulaze u najburnije godine svog razvoja, potrebno im je sigurno vođstvo, podrška, dobri primeri i najviše od svega – razumevanje!
Nova istraživanja predlažu roditeljima načine kojima mogu da odigraju pozitivnu, aktivnu ulogu u životu svojih adolescenata. Su Šalenbarger u razgovoru s Tanjom Riverom objašnjava zašto treba da roditelji budu bliski i emocionalno povezani sa svojim tinejdžerima.


QUO VADIS, tinejdžeri? Kuda idete, tinejdžeri? 1.deo

KO SE, UOPŠTE, USUĐUJE DA PRIČA O TINEJDŽERIMA? ILI GDE JE NESTALO ONO MOJE DETE?
Neki kažu: “U moje vreme nije bilo ni puberteta ni tinjedžera! Šta je sad ovo? Te ne može da uči, u pubertetu je! Te ne može da ustane na vreme za školu – u pubertetu je! To nekad nije uvažavano!”
Njihovo visočanstvo – “Tinejdžeri”! Koliko ironije, skepse, sumnje u ovim rečima!


Pošaljimo ”ćošak” u ćošak ili zašto tajm-aut nije efikasan?

Svesni štetnosti fizičkog kažnjavanja, veliki broj stručnjaka roditeljima sugeriše korišćenje tajmauta (neka vrsta izolacije) u vaspitanju dece. Tajmaut je obično praćen stavom: ” Idi u svoju sobu i razmisli o onome što si uradio”. Međutim, svako dete bi vam reklo da to jeste oblik kažnjavnja, ne mnogo drugačiji od ćoška u kom ste stajali kada ste bili mali. Svaki put kada dete kaznite, učinite da  se ono oseća loše i o sebi loše misli.


Pita li neko kako je nama (roditeljima) kada dete kreće u vrtić?

Najjače osećanje iz perioda kada je moje dete trebalo da krene u vrtić  je bilo osećanje krivice, zabrinutost, osećaj da nisam dobra majka. A uz sve to, tada mi je bilo neprijatno da o tome pričam. Kao da će mi biti još gore ako o ovome glasno govorim (a sada znam da je upavo suprotno). Ove trenutke sam iskusila veoma davno, kada smo pokušali da uključimo naše dete u vrtić. Kažem – pokušali – jer nam nije uspelo prve godine.


Ohrabriti tinejdžera znači: Biti tamo kad nije lako

 “Naša ljubav prema deci  treba da je nešto na čega ona mogu uvek računati, neko ko će uvek biti tu, čak i kada su u nevolji i kada radije ne biste bili tamo. Biti tamo dok se udobno odmaraju u našem naručju, smeše nam se po prvi put, je lako; biti tamo kada im izbijaju zubići ili imaju grčeve u stomaku, ili plaču po čitavu noć – nije. Biti tamo kada uče da voze bicikl na dva točka je lako; biti tamo kada slupaju porodična  kola – nije. Biti tamo kada izvode predstavu u vrtiću je lako; biti tamo kada nas pozovu iz policijske stanice – nije.” Barbara Coloroso


Odlučite šta ćete da uradite, a onda to i uradite

Suština pozitivne discipline je da naučite da promenite sebe umesto što pokušavate da promenite druge i terate ih da se menjaju.
Ako ste bili zauzeti pokušavajući da kontrolišete svoju decu, verovatno niste razmišljali o mogućnosti da rešavate probleme tako što ćete kontrolisati svoje  ponašanje i donositi odluke u vezi sa svojim postupcima, umesto da pokušavate da naterate svoju decu da nešto urade.


Neka kaznu zameni informacija i prilika da se nauči na greškama

U okviru pristupa Pozitivne discipline kazni mesta nema. Zašto?
Na stotine istraživanja je pokazalo da kazna nije najbolji način za postizanje pozitivnih rezultata u ponašanju kod dece. Umesto toga, ona boli, čini da se drugi osećaju loše i koristi strah kao pokretačku motivaciju.
Zašto onda toliki broj roditelja koristi kazne i nasilne metode?


Ne, deca nisu poluproizvodi!

Ja nisam grumenčić. Ja sam svesno, budno, misleće biće, biće koje oseća, komunicira i koje ne ume, još uvek, da izrazi sebe na način na koji to čine odrasli. Molim vas zato da me poštujete kao u potpunosti svesno biće.
Priđi bliže, govori polako i izgovaraj jasno. Ponavljaj-pretpostavi da ne znam ništa i počni od početka, i opet, i opet. Budi strpljiv u ophođenju sa sa mnom, kao da me prvi put podučavaš nečemu što mi pokazuješ dvadeseti put.


Možemo mi to i bolje-recimo NE fizičkom kažnjavanju dece!

Ne poznajem roditelja koji se probudi i pomisli: O, kako bih samo želeo da moje dete danas uradi nešto zbog čega bih morao da ga udarim!  Sa druge strane, poznajem veliki broj roditelja koji priznaju da batinu koriste kao vaspitno sredstvo, jer u datom momentu ne znaju kako drugačije. I traže stručnu pomoć. I ne stide se da pitaju i ne stide se da priznaju da ne umeju bolje. Svi oni žele da se promene, prevaziđu ovaj oblik reagovanja i zamene ga drugačijim-efikasnijim-ali na duže staze.

Namerno ovo ističem, jer je i batina efikasna- dete zaista u momentu prestaje da se ponaša neprihvatljivo, što često ”zavede” roditelja.


Ko je, u stvari, Deda Mraz i šta nam on donosi? Poklone ili dileme?

Predstojećim praznicima najviše će se obradovati mališani. Posebne ceremonije i rituali koji će biti propraćeni poklonima razveseliće svako dete. Ipak, mališani najviše nade polažu u Deda Mraza. Tokom cele godine oni se raduju i željno iščekuju ovog simpatičnog deku koji im donosi baš ono što su tokom godine najviše želeli. I dok deca sa nestrpljenjem očekuju dan kada će ih posetiti Deda Mraz, roditelji se pitaju – ko je ovaj deka i kako je on uopšte nastao?


Ključ uspešne discipline


Ključ uspešne discipline, one na duge staze krije se u uspostavljanju kvalitetnog, čvrstog odnosa sa figurom autoriteta. Ovo je mesto sa kog počinje roditeljstvo. Kada deca ponašaju kako ne treba, roditelji često hoće da znaju šta da urade. Okreću se knjigama, prijateljima, člancima i kursevima u potrazi za novim oruđem koje će učiniti da neprihvatljivo ponašanje što pre prestane. Svi žele da učine nešto povodom toga-traže jasan plan delovanja koji menja postojeću problem-situaciju.


Iskreno, svim roditeljima tinejdžera, (2.deo)

I POČELE SU PROMENE: Promene mene jer sam učila. Broj jedan: Shvatila sam da oni to meni ne rade namerno. Ne rade meni uopšte. Broj dva: Rade, jer su u procesu individuacije, integracije, mijelinacije, ”orezivanja”, nemogućnosti samokontrole zbog posebnog funkcionisanja hormona  smirenja/uznemirenja. On/ona su potpuno zdrava, normalna deca. Pa to je dobra vest!
Broj tri : To što su sad takvi, ne znači da će ostati takvi zauvek.


Iskreno, svim roditeljima tinejdžera (1.deo)

„Mi smo potpuno izolovali mlade ljude o odraslih i time stvorili vršnjačku kulturu. Mi nismo na taj način samo stvorili ovaj period života; mi smo ga proglasili neizbežnim.“ Robert Epstein
I JA SAM RODITELJ … dva doskora tinejdžera. Kada sam počela da proučavam Pozitivnu disciplinu, baveći se ovom moćnom pedagogijom pre svega profesionalno, mislila sam „kako sve ovo nisam znala mnogo ranije? Ovo mora da je odgovor na moje dileme! Koliko sam samo vremena potrošila do sada, sa pogrešnim strategijama! Koliko li sam samo puta povredila bića koja najviše na svetu volim i za koje sam toliko odgovorna, kao što je svaki roditelj za svoju decu!


Gde su nestali ”romantični ručkovi” ?

Moja deca imaju ružne manire za stolom. Ustaju  za vreme jela, grabe hranu  preko stola, i žale se na moje kuvanje. Jedno je stalno na dijeti, a drugo hoće da jede samo hotdog. Mislila sam da vreme obroka treba da bude prijatan porodični događaj?“ Shvatite svoje dete, sebe i situaciju U pravu ste. Obroci bi trebalo da hrane i telo i dušu. Previše je porodica koje su ovo zaboravile i prevorile obroke u noćnu moru kritikovanja, pridikovanja, borbe, svađa, pretnji i ličnog isticanja – ako uopšte imaju zajedničke obroke.


Da,navikni ga na ruke!

Često čujemo da bebe ne treba previše nositi, držati u naručju, ljuljati, ne reagovati baš svaki put na plač. Sve zato što se bojimo da bi se mogle navići na ljubav, nežnost i brigu.
Zašto bi neko uopšte predložio da dete navikavamo na manjak ljubavi?
Samo zato što bi jednog dana mogli da od nas, svojih roditelja, traže više ljubavi?
Šta je loše u tome da očekujemo da nas vole ljudi koje mi volimo?


Da li ste roditelj visoko senzitivnog deteta?

Opisuju ih kao stidljivu, čudnu, plačljivu, povučenu, zahtevnu, neobičnu, jako dobru, mudru, tihu. Zapravo se  iza ovih opisa neretko kriju visoko senzitivna deca.
Na našim treninzima i radionicama velik je broj roditelja visoko senzitivne dece. Ponekad znaju da im je dete visoko senzitivno, a neretko to otkriju tek na treningu. Ponekad ih pristup pozitivne discipline privuče jer njihovi senzitivci loše reaguju na kaznu a neki roditelji primećuju i da su deca vremenom postala ”zavisna” od pohvala i nagrada.


Ciljevi u vaspitanju? O čemu vi to…?

Krećemo li na daleko putovanje i nepoznatu destinaciju bez kofera i mape? Naravno da ne.
A zašto nam se onda ideja o dugoročnim ciljevima u vaspitanju dece, koji toliko podsećaju na odredišta, najizazovnijeg životnog putovanja zvanog roditeljstvo, prečesto čini nepotrebnom i u najmanju ruku čudnom.


Biti blag i odlučan, ali-u isto vreme…sa 52 pozitivne kartice za roditelje!

Naježim se od komentara koje čitam u poslednje vreme a koji se tiču mišljenja pojedinaca o uzrocima neprihvatljivog ponašanja dece u porodici, vrtiću, školi. Sigurno ste se sreli sa tvrdnjama tipa: Današnja deca su sve gora i gora…, Ovo što viđamo na ulici posledica je zapadnjačkog vaspitanja bez kazni…, Samo mu ti objašnjavaj, videćeš kada te udari za koju godinu…, I mene su tukli, pa šta mi fali…,Kada sam ja bio mali, tačno se znalo ko se sluša…U neke, možda, i sami verujete…


AKTUELNOSTI

Najnovija dešavanja i aktuelnosti

Kako preživeti burne godine

Kako preživeti burne godine

06.03.2021

Program "Kako preživeti burne godine" roditeljima tinejdžera pruža priliku da nauče: Kako da ostanu pribrani kada tinejdžer nepogrešivo "pritiska njihove dugmiće" strpljenja Šta da rade kada ocene u školi, umesto da rastu, opadaju brzinom svetlosti Kako da se postave u situacijama kada tinejdžer koristi neprihvatljiv rečnik u komunikaciji (pogotovo sa roditeljima) Kako pomoći tinejdžeru kada pomisli da je ružan ili glup Kako izaći na kraj sa prekomernom upotrebom telefona i kompjutera Da nisu usamljeni u svojim izazovima Program se odvija u 7 online susreta, u trajanju od po 2h: 1. susret: 15.04.2021. „Zašto je tako teško, kada tinejdžeri pritiskaju naše dugmiće?“  - upoznajemo i vežbamo kroz „Putovanje u dolinu sećanja“, vežbu „Ja u njegovim/njenim očima“, i usvajamo alatke kroz vežbu „Potvrdite osećanja“. 2. susret: 29.04.2021. „Treba nam dosta hrabrosti“ je susret u kome pričamo o tri funkcije mozga, samoregulaciji, IV i V fazi socijalno-emocionalnog razvoja, i usvajamo sjajnu alatku pozitivne discipline Blag i odlučan. 3. susret: 13.05.2021. „Pričajmo o osećanjima“ uči nas koracima u samoregulaciji, ali i uzrocima neprihvatljivog ponašanja tinejdžera. Praktično usvajao znanja i vežbamo kroz „Puštanje“, „Refleksivno slušanje“, „Emocionalnu iskrenost“, i vežbu „Ja osećam“. 4. susret: 26.05.2021. „Ohrabrite svog tinejdžera i sebe“ je susret u kome saznajemo kako smo, ali i naši tinjedžeri kažnjeni pohvalama i šta je to bezuslovno roditeljstvo. Usvajamo ohrabrenja kroz sjajne vežbe: "Pohvale vs Ohrabrenja, "4 vrste Ohrabrenja", "Uputimo jedni drugima ohrabrenja" i "Neka poruka ljubavi stigne do cilja". 5. susret 10.06.2021. „Biti strog prema sebi ne znači biti dobar roditelj“ uvodi nas u 4 faze učenja novih veština i praktično usvajanje alatki pozitivne discipline kroz vežbe: "5 principa Pozitivne discipline", "Tinejdžer – roditelj – život", "Znatiželjna pitanja" i "Postavljanje granica sa decom“. 6. susret: 24.06.2021. „Snaga porodičnih sastanaka“ je jedan od najvažnijih susreta za praktičnu primenu svega što ćete naučiti na kome prolazimo 5 prepreka za postizanje dugoročnih ciljeva u vaspitanju, dnevni red porodičnih sastanaka, šta treba, a šta ne treba činiti da bi uspeo porodični sastanak. Praktična vežba: „Porodični sastanak“. 7. susret: 01.07.2021. Pozitivna disciplina u realnim životnim situacijama – obuhvata primere učesnika i korišćenje alatki Pozitivne discipline. Pozivaju se tinejdžeri da učestvuju u vežbi "Termometar"! Sastavljamo sve delove u celinu. Program "Kako preživeti burne godine" je zasnovan na međunarodno poznatom i priznatom programu Pozitivna disciplina (https://www.positivediscipline.com/training) , i prožet je tehnikama i principima Mindfunessa. Vreme realizacije: Početak: 15.04.2021. od 18 do 20h. Online program “Kako preživeti burne godine” se odvija poreko Zoom platforme. Susreti se snimaju, uz dogovor, da bi učesnici mogli da se vraćaju na sadržaje, i zbog eventualnih izostanaka, i neće se koristiti u druge svrhe. Prezentacije i radne materijale učesnici dobijaju mailom nakon svakog susreta. Tokom perioda između susreta, predviđena je izrada domaćih zadataka, da bi se znanja sa programu primenjivala i proveravala njihova efikasnost. Nakon realizovanog programa učesnici dobijaju svedočanstva mejlom, ili se organizuje dodela u skadu sa trenutnim mogućnostima. Posle završetka programa, predviđeni su Susreti podrške, tokom 5 meseci, u cilju praćenja i ohrabrivanja učesnika na njihovom putu promena. Autorka programa i Vaš trener na programu je: Dijana Radojković, pedagog, sertifikovani edukator za roditelje u oblasti Pozitivne discipline (CDPDE), majka dvoje dece - sina i ćerke, koje smatra svojim najvećim učiteljima, bivših tinejdžera, a zauvek Dijanine dece. "Nakon 12 godina radioničkog rada sa roditeljima i profesionalcima u oblasti Pozitivne discipline, 7 godina rada sa roditeljima i decom u oblasti Mindfulnessa, desetine roditelja i tinejdžera na indvidualnim susretima, i nakon 3 realizovana sedmomesečna programa "Svesno i saosećajno roditeljstvo", „Razumeti tinejdžera znači razumeti sebe“ i “Preživeti burne godine” koje je pohađalo preko 40 roditelja, konstantno unapređujem i proširujem svoja znanja i veštine, ali i programe kojima mogu i želim da pomognem svim roditeljima i tinejdžerima koji prolaze kroz izazovne periode života i njohovog odnosa. Moja misija je da Vam pružim mogućnost, otvorim poglede, prenesem znanje i alatke pozitivne discipline, da Vas motivišem na neke drugačije poglede, razmišljanja i postupke koji će Vas približiti Vašim tinejdžerima i transformisati Vaš odnos u bliskost, dogovor i zajedničko uživanje u ovim burnim godinama." Program "Kako preživeti burne godine" predstavlja spoj tri moćne oblasti - Pozitivne discipline, Mindfulness-a i Svesnog roditeljstva. Cilj ovako koncipiranog programa je da učesnici nauče i usvoje ove veštine, da povećaju sposobnost samoregulacije, ali i da uspeju da ih primenjuju u svakodnevnom životu, zajedno sa svojom decom i drugimčlanovima porodice. Cena programa je 25.000 rsd. Za učesnike iz inostranstva moguće je plaćati preko paypalla i iznos je ukupno 210 eur. Prijave su moguće do 05.04.2021. na mail teenpozitivnadisciplina@gmail.com. Za prijavu je potrebno poslati podatke: ime i prezime učesnika, uzrast deteta/dece i grad/država stanovanja. Nakon slanja podataka za prijavu, dobijaju se podaci potrebni za uplatu rezervacije u iznosu od 3.000 rsd. ili 30 eur. Za rane prijave – do 25.03. prijavljeni dobijaju popust od 20% i tada cena programa iznosi 20.000 ili 170 eur. Za bračne parove cena programa je ista! Plaćanje je moguće u dve rate - prva: pre početka programa (najkasnije do 08.04.2021.), a druga pre realizacije IV susreta (do 20.05.2021.).  

Pročitaj više
Pozitivna disciplina u porodici IV susret

Pozitivna disciplina u porodici IV susret

21.10.2020

Trening roditeljskih veština POZITIVNA DISCIPLINA U PORODICI namenjen je roditeljima dece uzrasta od 1 do 10 godina. Zašto baš trening? Klasičnim programima za roditelje, predavanjima, čitanjem knjiga, blogova, razgovorima sa prijateljima, nedostaje ključna tačka, učenje koje na taj način stičemo često ne stvara uvide koji omogućavaju promenu u ponašanju. Upravo iz tog razloga, trening je zasnovan na ISKUSTVENIM VEŽBAMA, najefikasnijem načinu dolaska do promene. Iskustvenim vežbama na treningu UČIMO ČINEĆI, a ne pasivno slušajuči, čitajući… Online trening je *zabavan je jer je iskustven. Kreiran je sa ciljem Vašeg aktivnog učestvovanja (i učenja), umesto klasičnog ’’pasivnog’’ primanja teorijskog znanja. * informativan jer ćete biti u prilici da naučite ’’kako svet posmatrati očima deteta’’ putem Vašeg ličnog iskustva i kroz učenje čuvenog Alfreda Adlera, Rudolfa Drajkursa, Džejn Nelsen (svetski poznatog autora serije priručnika za roditelje na temu Pozitivne discipline) *koristan jer ćete biti u prilici da naučite brojne konkretne roditeljske veštine i strategije koje ćete koristiti u svakodnevnom životu! U podržavajućem okruženju grupe, roditelji postaju svesni kako osećaju, razmišljaju, šta odlučuju o raznim pitanjima o kojima raspravljamo. Iskustvene vežbe povezuju emocije i misli kako bi stvorili novo uverenje. Novo uverenje utiče na način na koji sada vidimo određeni problem i ima dugotrajan efekat na promenu ponašanja. Tokom online treninga učesnici imaju priliku da upoznaju roditelje sa istim ili sličnim dilemama i teškoćama te se osećaju manje izolovano i usamljeno. Nakon online-treninga znaćete kako da: - smanjite borbu moći, obezbeđivanjem saradnje i obostranog poštovanja između vas i deteta - vaspitavate decu da budu odgovorna, poštuju sebe i druge, budu snalažljiva - ne budete popustljivi, a ni strogi - otkrijete uzroke i efikasno reagujete na dečije neprihvatljivo ponašanje - smanjite rivalstvo među decom, izbegavajući ulogu sudije a istovremeno pomažući im da ovladaju dugoročnim veštinama rešavanja konflikta - koristite moć Porodičnih Sastanaka Voditelji online treninga: Žana Erdeljan, psiholog, međunarodno sertifikovani edukator za roditelje u oblasti pozitivne discipline (CPDPE), član Asocijacije za Pozitivnu Disciplinu (PDA) Dijana Radojković, pedagog, međunarodno sertifikovani edukator za roditelje u oblasti pozitivne discipline (CPDPE) Trening je 7-nedeljni i organizuje se sredom 18-20h Trening počinje 30.septembra 2020. Datumi susreta: 07.10.; 14.10.; 21.10.; 28.10.; 04.11.; 11.11. Učestvovanje u online-treningu uključuje: radni materijal (PDF) KOMPLET PD KARTICA: ''47 kartica kojima razvijate vaše roditeljske veštine'' /poslaćemo ih poštom na vašu kućnu adresu. Trening će se realizovati putem Zoom-platforme. Zbog specifičnosti rada i zaštite privatnosti učesnika, susreti neće biti snimani. Konačni rok za prijave je 20.septembar.2020. Cena učestvovanja na online treningu je: 9.000 rsd Prijava treba da sadrži: ime i prezime roditelja, uzrast deteta/dece i kontakt telefon i šalje se na: pozitivnadisciplinans@gmail.com Nakon registrovanja prijave poslaćemo vam podatke o načinu rezervacije mesta na treningu. Prijavu smatramo konačnom uplatom celokupnog iznosa, nakon čega šaljemo pristupni Zoom-link Za sve dodatne informacije i prijave: 064/13-13-620 (Dijana), 064/175-15-81 (Žana)

Pročitaj više
Porodični sastanak

Porodični sastanak

14.09.2020

Webinar "Porodični sastanci - učenje deljenja odgovornosti i rešavanja problema" se odvija preko Zoom platforme, 24. i 25.09.2020. u terminima od 19 do 20:30 h. Porodični sastanci su odličan način da se komunicira sa tinejdžerima, jer postoji period hlađenja pre nego što razgovarate o većini pitanja. Mnogi kažu da tinejdžeri ne vole porodične sastanke, ali iskustvo govori suprotno: oni koji ih praktikuju kažu da naizgled nezainteresovani tinejdžeri kasnije pričaju prijateljima da bi i oni trebalo da imaju sastanke sa porodicom. Na webinaru "Porodični sastanci - učenje deljenja odgovornosti i rešavanja problema" učesnici imaju prilike da saznaju kako se vode Porodični sastanci prema Pozitivnoj disciplini, šta deca (i svi članovi porodice) uče na njima i kako izbeći 6 zamki tokom porodičnih sastanaka, kako bi svi poželeli da ih održavaju redovno. Tokom webinara realizovaćemo praktične vežbe: "Priprema, pozor, sad!"; "Dnevni red porodičnih sastanaka", "Kako ostati fokusiran na traženje rešenja a ne krivca" i Mindfulness vežbu "Svesno mirisanje". Prijave se šalju na mail teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.09.2020. Cena učešća je 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur. Uz webinar učesnici dobijaju radni materijal i Plakat Porodični sastanci, koji mogu da odštampaju i stave na vidno mesto u svom domu, kako bi ih podsetio na dogovore i sledeći termin sastanka.Autor i realizator webinara je sertifikovani edukator za roditelje u oblasti Pozitivne discipline, Dijana Radojković, pedagog.

Pročitaj više