Kao da roditeljstvo već ionako nije dovoljno teško

Strah može biti gori od samog virusa, za većinu nas. Sve smo saznali i čuli po stotinu puta. Većina nas neće biti direktno zaraženo, a naša deca su zaštićena svojom prirodnom otpornošću. ipak, strah nas trese i teško nam je da ga obuzdamo, pa smo napeti i nervozni. Jednom rečju, anksiozni.

Pošto su naša deca toliko osetljiva na naše raspoloženje, oni ga „hvataju“ i tako i sami upadaju u anksioznost. Pogodite šta deca rade kada su anksiozna? Ona pokazuju svoje emocije koje ne umeju da izraze rečima. Drugačije rečeno, ponašaju se neprihvatljivo, i - najčešće pritiskaju naše dugmiće. A oni to odlično znaju, zar ne? I, naravno, pošto smo i mi već pod tenzijom, teško da ćemo odgovoriti na ta ponašanja sa taktom i strpljenjem. Strah je taj koji nas gura ka nesvesnom reagovanju i udaljava nas sa puta svesnog roditeljstva.

Šta možemo učiniti kada osetimo da nas preplavljuju briga i strah?

Možemo da preuzmemo odgovornost za regulisanje svog ponašanja i reagovanja.


Najbolji poklon

Kraj godine je period kada smo fokusirani na pronalaženje savršenih poklona za našu decu u želji da im se zacakle oči i da unesemo magiju u njihove živote. Ne treba, ipak, zaboraviti da je prava magija nešto što se već nalazi u kući.

Na kraju krajeva, bez obzira za koji materijalni poklon naša deca misle da će ih učiniti srećnim, poklon koji oni zapravo žele jeste naše prisustvo – pažljiv, prisutan, emocionalno širokogrudan roditelj, koji ima osećaj za humor, mirno postavlja granice, ostaje pažljiv čak i ako dete dobije slabiju ocenu, i hrabri dete kada se oseća tužnim. Samo onaj roditelj koji je posvećen sopstvenom razvoju sposoban je i da umiri oluju umesto da je pojača onda kada ga njegovo dete „pritiskom na dugmiće“ namerno izaziva.


(Po)noćna ćaskanja

Leto je moje omiljeno godišnje doba. Oduvek. Mislim, i kad sam bila dete i kad sam bila devojka, a i sad. Mislim, u različitima periodima, iz različitih razloga, ali omiljeno mi je leto. Jedino što mi je uvek smetalo to su sićušna stvorenjca koja mi remete san. Skoro svake noći, svakog leta, i obično – tačno u 3h počinje bitka. Oni se bore za kap moje krvi a ja za nepreknut miran san. Mrtva trka. Probudi me svrab i pomisao „Evo ih, opet! Mora da je 3h!“ I tako, iz godine u godinu. A nisam ni slutila da ću se buditi noću i iz drugih razloga, onih slatkih. Onda, kada sam postala majka.


Želite da dete postane odgovorno? Ne koristite kazne!

Šta znači kada kažemo da dete treba da preuzme odgovornost za svoje ponašanje?
Naše tumačenje bi bilo da dete preuzima odgovornost za svoje postupke bez stalnih ponavljanja, upozoravanja ili ispravljanja i bez obzira da li je odrasla osoba prisutna ili nije. Zaista, nije reč o tome da MI dete smatramo odgovornim. Ono što mi zapravo želimo jeste da naše dete zakorači ka odgovornosti, da SEBE smatra odgovornim. Jednom kada preuzme odgovornost, prestaje biti važno da li ga mi smatramo odgovornim.


Zašto NE pohvale?

Roditelje na našim treninzima ne začudi preterano konstatacija da kaznama nije mesto u pristupu pozitivne discipline, ali se poprilično iznenade kada saznaju da nema mesta ni pohvalama.
„Zašto ne pohvale? Šta je toliko loše u njima?“. Krenimo redom…


U kom se stilu najviše pronalazite kao roditelj?

Mnoge roditelje muči osećaj krivice. To je zato što ili previše kontrolišu decu (‘’Ja sam gazda”) ili su previše popustljvi (”Zovite me plašljivko”). Neki roditelji predstavljaju kombinaciju kontrole i popustljivosti, kolebaju se između ova dva ekstrema, ali nisu istrajni. Roditelji Pozitivne Discipline ne pripadaju nijednom od ova dva tipa. Oni primenjuju odlučnost zajedno sa blagošću. Koji od navedenih stilova vama odgovara?


Tinejdžeri i roditelji-moramo li biti protivnici?

Tinejdžersko doba godinama izaziva pažnju i dileme. Dete se vrlo brzo, takoreći preko noći menja, što se primećuje u fizičkom izgledu, ponašanju i promenljivom raspoloženju. Ove promene roditelji i nastavnici često doživljavaju lično i imaju poteškoća kako da se prema tome postave. U stvari, teško im je da promene svoje ponašanje prema deci. Odrasli su ti koji bi trebalo da prate promene kod dece jer deca, jednostavno, nemaju takvu perspektivu


Šta je, u stvari, tinejdžerima potrebno od roditelja?

Kako adolescenti ulaze u najburnije godine svog razvoja, potrebno im je sigurno vođstvo, podrška, dobri primeri i najviše od svega – razumevanje!
Nova istraživanja predlažu roditeljima načine kojima mogu da odigraju pozitivnu, aktivnu ulogu u životu svojih adolescenata. Su Šalenbarger u razgovoru s Tanjom Riverom objašnjava zašto treba da roditelji budu bliski i emocionalno povezani sa svojim tinejdžerima.


QUO VADIS, tinejdžeri? Kuda idete, tinejdžeri? 1.deo

KO SE, UOPŠTE, USUĐUJE DA PRIČA O TINEJDŽERIMA? ILI GDE JE NESTALO ONO MOJE DETE?
Neki kažu: “U moje vreme nije bilo ni puberteta ni tinjedžera! Šta je sad ovo? Te ne može da uči, u pubertetu je! Te ne može da ustane na vreme za školu – u pubertetu je! To nekad nije uvažavano!”
Njihovo visočanstvo – “Tinejdžeri”! Koliko ironije, skepse, sumnje u ovim rečima!


Pošaljimo ”ćošak” u ćošak ili zašto tajm-aut nije efikasan?

Svesni štetnosti fizičkog kažnjavanja, veliki broj stručnjaka roditeljima sugeriše korišćenje tajmauta (neka vrsta izolacije) u vaspitanju dece. Tajmaut je obično praćen stavom: ” Idi u svoju sobu i razmisli o onome što si uradio”. Međutim, svako dete bi vam reklo da to jeste oblik kažnjavnja, ne mnogo drugačiji od ćoška u kom ste stajali kada ste bili mali. Svaki put kada dete kaznite, učinite da  se ono oseća loše i o sebi loše misli.


Pita li neko kako je nama (roditeljima) kada dete kreće u vrtić?

Najjače osećanje iz perioda kada je moje dete trebalo da krene u vrtić  je bilo osećanje krivice, zabrinutost, osećaj da nisam dobra majka. A uz sve to, tada mi je bilo neprijatno da o tome pričam. Kao da će mi biti još gore ako o ovome glasno govorim (a sada znam da je upavo suprotno). Ove trenutke sam iskusila veoma davno, kada smo pokušali da uključimo naše dete u vrtić. Kažem – pokušali – jer nam nije uspelo prve godine.


Ohrabriti tinejdžera znači: Biti tamo kad nije lako

 “Naša ljubav prema deci  treba da je nešto na čega ona mogu uvek računati, neko ko će uvek biti tu, čak i kada su u nevolji i kada radije ne biste bili tamo. Biti tamo dok se udobno odmaraju u našem naručju, smeše nam se po prvi put, je lako; biti tamo kada im izbijaju zubići ili imaju grčeve u stomaku, ili plaču po čitavu noć – nije. Biti tamo kada uče da voze bicikl na dva točka je lako; biti tamo kada slupaju porodična  kola – nije. Biti tamo kada izvode predstavu u vrtiću je lako; biti tamo kada nas pozovu iz policijske stanice – nije.” Barbara Coloroso


Odlučite šta ćete da uradite, a onda to i uradite

Suština pozitivne discipline je da naučite da promenite sebe umesto što pokušavate da promenite druge i terate ih da se menjaju.
Ako ste bili zauzeti pokušavajući da kontrolišete svoju decu, verovatno niste razmišljali o mogućnosti da rešavate probleme tako što ćete kontrolisati svoje  ponašanje i donositi odluke u vezi sa svojim postupcima, umesto da pokušavate da naterate svoju decu da nešto urade.


Neka kaznu zameni informacija i prilika da se nauči na greškama

U okviru pristupa Pozitivne discipline kazni mesta nema. Zašto?
Na stotine istraživanja je pokazalo da kazna nije najbolji način za postizanje pozitivnih rezultata u ponašanju kod dece. Umesto toga, ona boli, čini da se drugi osećaju loše i koristi strah kao pokretačku motivaciju.
Zašto onda toliki broj roditelja koristi kazne i nasilne metode?


Ne, deca nisu poluproizvodi!

Ja nisam grumenčić. Ja sam svesno, budno, misleće biće, biće koje oseća, komunicira i koje ne ume, još uvek, da izrazi sebe na način na koji to čine odrasli. Molim vas zato da me poštujete kao u potpunosti svesno biće.
Priđi bliže, govori polako i izgovaraj jasno. Ponavljaj-pretpostavi da ne znam ništa i počni od početka, i opet, i opet. Budi strpljiv u ophođenju sa sa mnom, kao da me prvi put podučavaš nečemu što mi pokazuješ dvadeseti put.


Možemo mi to i bolje-recimo NE fizičkom kažnjavanju dece!

Ne poznajem roditelja koji se probudi i pomisli: O, kako bih samo želeo da moje dete danas uradi nešto zbog čega bih morao da ga udarim!  Sa druge strane, poznajem veliki broj roditelja koji priznaju da batinu koriste kao vaspitno sredstvo, jer u datom momentu ne znaju kako drugačije. I traže stručnu pomoć. I ne stide se da pitaju i ne stide se da priznaju da ne umeju bolje. Svi oni žele da se promene, prevaziđu ovaj oblik reagovanja i zamene ga drugačijim-efikasnijim-ali na duže staze.

Namerno ovo ističem, jer je i batina efikasna- dete zaista u momentu prestaje da se ponaša neprihvatljivo, što često ”zavede” roditelja.


Ko je, u stvari, Deda Mraz i šta nam on donosi? Poklone ili dileme?

Predstojećim praznicima najviše će se obradovati mališani. Posebne ceremonije i rituali koji će biti propraćeni poklonima razveseliće svako dete. Ipak, mališani najviše nade polažu u Deda Mraza. Tokom cele godine oni se raduju i željno iščekuju ovog simpatičnog deku koji im donosi baš ono što su tokom godine najviše želeli. I dok deca sa nestrpljenjem očekuju dan kada će ih posetiti Deda Mraz, roditelji se pitaju – ko je ovaj deka i kako je on uopšte nastao?


Ključ uspešne discipline


Ključ uspešne discipline, one na duge staze krije se u uspostavljanju kvalitetnog, čvrstog odnosa sa figurom autoriteta. Ovo je mesto sa kog počinje roditeljstvo. Kada deca ponašaju kako ne treba, roditelji često hoće da znaju šta da urade. Okreću se knjigama, prijateljima, člancima i kursevima u potrazi za novim oruđem koje će učiniti da neprihvatljivo ponašanje što pre prestane. Svi žele da učine nešto povodom toga-traže jasan plan delovanja koji menja postojeću problem-situaciju.


Iskreno, svim roditeljima tinejdžera, (2.deo)

I POČELE SU PROMENE: Promene mene jer sam učila. Broj jedan: Shvatila sam da oni to meni ne rade namerno. Ne rade meni uopšte. Broj dva: Rade, jer su u procesu individuacije, integracije, mijelinacije, ”orezivanja”, nemogućnosti samokontrole zbog posebnog funkcionisanja hormona  smirenja/uznemirenja. On/ona su potpuno zdrava, normalna deca. Pa to je dobra vest!
Broj tri : To što su sad takvi, ne znači da će ostati takvi zauvek.


Iskreno, svim roditeljima tinejdžera (1.deo)

„Mi smo potpuno izolovali mlade ljude o odraslih i time stvorili vršnjačku kulturu. Mi nismo na taj način samo stvorili ovaj period života; mi smo ga proglasili neizbežnim.“ Robert Epstein
I JA SAM RODITELJ … dva doskora tinejdžera. Kada sam počela da proučavam Pozitivnu disciplinu, baveći se ovom moćnom pedagogijom pre svega profesionalno, mislila sam „kako sve ovo nisam znala mnogo ranije? Ovo mora da je odgovor na moje dileme! Koliko sam samo vremena potrošila do sada, sa pogrešnim strategijama! Koliko li sam samo puta povredila bića koja najviše na svetu volim i za koje sam toliko odgovorna, kao što je svaki roditelj za svoju decu!


Gde su nestali ”romantični ručkovi” ?

Moja deca imaju ružne manire za stolom. Ustaju  za vreme jela, grabe hranu  preko stola, i žale se na moje kuvanje. Jedno je stalno na dijeti, a drugo hoće da jede samo hotdog. Mislila sam da vreme obroka treba da bude prijatan porodični događaj?“ Shvatite svoje dete, sebe i situaciju U pravu ste. Obroci bi trebalo da hrane i telo i dušu. Previše je porodica koje su ovo zaboravile i prevorile obroke u noćnu moru kritikovanja, pridikovanja, borbe, svađa, pretnji i ličnog isticanja – ako uopšte imaju zajedničke obroke.


Da,navikni ga na ruke!

Često čujemo da bebe ne treba previše nositi, držati u naručju, ljuljati, ne reagovati baš svaki put na plač. Sve zato što se bojimo da bi se mogle navići na ljubav, nežnost i brigu.
Zašto bi neko uopšte predložio da dete navikavamo na manjak ljubavi?
Samo zato što bi jednog dana mogli da od nas, svojih roditelja, traže više ljubavi?
Šta je loše u tome da očekujemo da nas vole ljudi koje mi volimo?


Da li ste roditelj visoko senzitivnog deteta?

Opisuju ih kao stidljivu, čudnu, plačljivu, povučenu, zahtevnu, neobičnu, jako dobru, mudru, tihu. Zapravo se  iza ovih opisa neretko kriju visoko senzitivna deca.
Na našim treninzima i radionicama velik je broj roditelja visoko senzitivne dece. Ponekad znaju da im je dete visoko senzitivno, a neretko to otkriju tek na treningu. Ponekad ih pristup pozitivne discipline privuče jer njihovi senzitivci loše reaguju na kaznu a neki roditelji primećuju i da su deca vremenom postala ”zavisna” od pohvala i nagrada.


Ciljevi u vaspitanju? O čemu vi to…?

Krećemo li na daleko putovanje i nepoznatu destinaciju bez kofera i mape? Naravno da ne.
A zašto nam se onda ideja o dugoročnim ciljevima u vaspitanju dece, koji toliko podsećaju na odredišta, najizazovnijeg životnog putovanja zvanog roditeljstvo, prečesto čini nepotrebnom i u najmanju ruku čudnom.


Biti blag i odlučan, ali-u isto vreme…sa 52 pozitivne kartice za roditelje!

Naježim se od komentara koje čitam u poslednje vreme a koji se tiču mišljenja pojedinaca o uzrocima neprihvatljivog ponašanja dece u porodici, vrtiću, školi. Sigurno ste se sreli sa tvrdnjama tipa: Današnja deca su sve gora i gora…, Ovo što viđamo na ulici posledica je zapadnjačkog vaspitanja bez kazni…, Samo mu ti objašnjavaj, videćeš kada te udari za koju godinu…, I mene su tukli, pa šta mi fali…,Kada sam ja bio mali, tačno se znalo ko se sluša…U neke, možda, i sami verujete…


AKTUELNOSTI

Najnovija dešavanja i aktuelnosti

Ohrabrenja

Ohrabrenja

18.07.2020

Ohrabrenje je kad neko prepozna i tačno definiše kako se osećam, bez namere da popravlja, prepravlja ili podceni moj doživljaj. Mnogi roditelji, želeći im najbolje, svojim postupcima obeshrabruju decu. Tada rade umesto njih, popravljaju njihove greške ili ih spašavaju. Webinar/radionica “Ohrabrenja su potrebna tinejdžerima i roditeljima” će vam pomoći da izbegnete zamke obeshrabrenja i da ih zamenite ohrabrenjima. Učvrstićete poverenje svog deteta, ostvariti veću bliskost i iskrenu komunikaciju.Ohrabrenja pomažu deci da razviju hrabrost – hrabrost da rastu i razviju se u ljude koji žele da budu sposobni, rezilijetni, da uživaju u životu, da budu srećni članovi koji doprinose drušvu i, kako je Rudolf Drajkurs rekao „koji imaju hrabrosti da budu nesavršeni“, da se osećaju slobodni da prave greške i uče iz njih.Kroz iskustvene vežbe, učesnici imaju priliku da nauče 4 vrste ohrabrenja: Emocionalna ohrabrenja, Ohrabrenja kojima podstičemo decu u rešavanju problema, Ohrabrenja kojima cenimo trud i postignuće i Ohrabrenja kojima izražavamo zahvalnost. Učešćem na webinaru, učesnici dobijaju Pdf radni materijal, plakat "Bezuslovno roditeljstvo nije permisivno", kao i domaći zadatak. Autorka, zauzvrat, šalje povratne informacije i dodatne savete pomoću kojih se obezbeđuju održivi rezultati učenja. Prijave na teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.07.2020. Cena učešća: 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur. 

Pročitaj više
Ohrabrenja

Ohrabrenja

18.07.2020

Ohrabrenje je kad neko prepozna i tačno definiše kako se osećam, bez namere da popravlja, prepravlja ili podceni moj doživljaj.   Mnogi roditelji, želeći im najbolje, svojim postupcima obeshrabruju decu. Tada rade umesto njih, popravljaju njihove greške ili ih spašavaju. Webinar/radionica “Ohrabrenja su potrebna tinejdžerima i roditeljima” će vam pomoći da izbegnete zamke obeshrabrenja i da ih zamenite ohrabrenjima. Učvrstićete poverenje svog deteta, ostvariti veću bliskost i iskrenu komunikaciju. Ohrabrenja pomažu deci da razviju hrabrost – hrabrost da rastu i razviju se u ljude koji žele da budu sposobni, rezilijetni, da uživaju u životu, da budu srećni članovi koji doprinose drušvu i, kako je Rudolf Drajkurs rekao „koji imaju hrabrosti da budu nesavršeni“, da se osećaju slobodni da prave greške i uče iz njih. Kroz iskustvene vežbe, učesnici imaju priliku da nauče 4 vrste ohrabrenja: Emocionalna ohrabrenja, Ohrabrenja kojima podstičemo decu u rešavanju problema, Ohrabrenja kojima cenimo trud i postignuće i Ohrabrenja kojima izražavamo zahvalnost. Učešćem na webinaru, učesnici dobijaju Pdf radni materijal, plakat "Bezuslovno roditeljstvo nije permisivno", kao i domaći zadatak. Autorka, zauzvrat, šalje povratne informacije i dodatne savete pomoću kog se obezbeđuju održivi rezultati učenja. Webinar se odvija u dva dela: I deo – 23.07.2020. od 19 do 20:30h, i II deo – 24.07.2020. od 19 do 20:30h.,preko Zoom aplikacije. Prijave na teenpozitivnadisciplina@gmail.com do 20.07.2020. Cena učešća: 2.500 rsd. Za učesnike iz drugih država, učešće se uplaćuje preko paypala i iznos je 25 eur.

Pročitaj više
Pričajmo o osećanjima

Pričajmo o osećanjima

13.06.2020

Da li i vi mislite da pokazivati i pričati o osećanjima znači biti slab, "preosetljiv"? Mislite da osećanja smetaju produktivnom životu, efikasnom funkcionisanju? U ulozi roditelja - vlada mišljenje da pokazati osećanja pred decom može da ugrozi roditeljski "autoritet". Istina je na sasvim suprotnoj strani! Savremena naučna saznanja ističu važnost učenja o emocijama, osećanjima i samoregulaciji. Ovo je posebno značajno u odnosima sa našom decom. Svaki roditelj bi voleo da ima iskrene i otvorene odnose sa svojom decom. Ovo je posebno značajno u periodu kada deca ulaze u period adolescencije, i kada društvo vršnjaka i život izvan porodice postaje sve važniji, a kontakti sa roditeljima sve ređi. Na radionici „Pričajmo o osećanjima“ ćemo učiti: - o razlici između emocija i osećanja - o tome kako emocije utiču na naše odluke i ponašanje - kako da naučimo da pričamo o osećanjima sa našim tinejdžerima - kako da slušamo naše tinejdžere kada nam pričaju o osećanjima, a da izbegnemo „popravljanje“ i „prosuđivanje“ - kako da pomognemo našoj deci da isprazne emocionalnu vreću i da izleče najturbulentnije emocije - praktikovanje empatije. Radionica se odvija u dva dela u trajanju od po 1,5 sat, preko Zoom aplikacije. Mesta se rezervišu uplatom kotizacije u iznosu od 2.500 rsd. Prijave se šalju na mail teenpozitivnadisciplina@gmail.com.  I nformacije i prijave: 064/13-13-620 (Dijana) Autorka i voditeljka programa: Dijana Radojković, pedagog, sertifikovani edukator za roditelje u oblasti Pozitivne discipline (CDPDE) i Mindfulness trener. Majka sam sina i ćerke, mojih najvećih učitelja:), bivših tinejdžera, a zauvek moje dece. Nakon 11 godina radioničkog rada sa roditeljima i profesionalcima u oblasti Pozitivne discipline, 6 godina rada sa roditeljima i decom u oblasti Mindfulnessa, desetine roditelja i tinejdžera na indvidualnim susretima, i nakon realizovanog sedmomesečnog programa, koji je pohađalo 14 roditelja, nastavljam sa edukacijama koje predstavljaju praktičnu primenu tri moćne oblasti - Pozitivnu disciplinu, Mindfulness i Svesno roditeljstvo. Cilj ove radionice je da se bolje upoznamo sa sopstvenim emocijama i njihovim pokretačima, da bolje upoznamo sebe, i da i svoju decu/tinejdžere upoznamo sa ovim veštinama. Na taj način ćemo se bolje povezati sa njima, unaprediti naše odnose, obezbediti osećaj pripadnosti i značajnosti, a samim tim unaprediti njihovo funkcionisanje.

Pročitaj više